Karić kupio „Avala film“?

U POTRAZI za stvarnim vlasnikom firme koja je kupila “Avala film”, “Večernje novosti” su iz dva kredibilna izvora dobile informaciju da se iza ove, gotovo spektakularne transakcije, krije Bogoljub Karić.

Naime, izvori “Novosti” kažu da je Karić na početku priče o privatizaciji “Avala filma” svojim najbližim saradnicima kazao da će pazariti nekada najveću jugoslovensku filmsku kuću, da s njom, a posebno zemljištem u njenom vlasništvu, na izuzetnim beogradskim lokacijama, ima velike planove. Zbog situacije u kojoj se već godinama nalazi (optužnica za navodne pronevere u “Mobtelu”), Bogoljub se odlučio za posrednu trgovinu, odnosno našao je poverljivog čoveka koji je nedavno osnovao firmu “Filmski put”, prijavio se na konkurs, položio novac i na kraju kupio “Avala film”.
U Agenciji za privredne registe stoji da je vlasnik “Filmskog puta” izvesni Mišel Babić, s mestom stanovanja u Parizu, ali se ispostavilo da je spomenuta firma pod hipotekom koju kontroliše taksista iz Pančeva, Saša Ćorović. Izvori “Novosti” tvrde da je Ćorović taj Karićev čovek koji je sve preuzeo na sebe s idejom, razume se, da firmu u određenom trenutku prepusti Bogoljubu Kariću.

Revolt mnogobrojnih filmskih radnika zbog prodaje imovine jednog od najvećih filmskih studija u ovom delu Evrope i dalje traje. Kako kaže Srdan Golubović, predsednik Asocijacije filmskih reditelja Srbije, dogodila se ista priča kao i sa “Beograd filmom”.

– Očekivali smo, moram priznati, da će se “Avala film” prodati možda čak i za manje od devet miliona evra, što je ponuđeno kao osnovna cena, i da je sve unapred “izmontirano”. Na to nas je upućivalo ignorisanje Ministarstva kulture i države, jer je ovde na snazi novi trend – da se nešto što je, pre svega društvena imovina, i što je napravljeno od para generacija i generacija poreskih obveznika, daje u bescenje bogatašima novog doba.

Po njegovim rečima, s jedne strane, u “Avala filmu” su ogromne nepokretnosti koje su otišle ispod vrednosti, a drugi segment priče je kulturna baština – svi ti filmovi koji su takođe nastajali novcem građana ove zemlje, ali i samih autora koji su ih pravili.

– Svaka civilizovana, pravno uređena država, svako ministarstvo kulture koje je svesno svoje funkcije, reagovali bi, prosto ne bi dozvolili takvu pljačku, pogotovu što već imamo veliku kriminalnu priču sa “Beograd filmom”. Ona se, međutim, ponovila. Mislim da ne treba biti preterano pametan da bi se videlo da u ovoj zemlji sve gubi svoju pravu vrednost, da je ovo samo početak strašnog procesa rasturanja i rasparčavanja, i da nas čekaju nove rasprodaje – možemo se nadati da će neka “vampirska” firma poput “Filmskog puta” koji je kupio “Avala film” (o kojoj nijedan filmski radnik u ovoj zemlji ništa ne zna), uskoro kupiti kolekciju Narodnog muzeja neprocenjive vrednosti, čim se Ministarstvo kulture i država proglase nenadležnim za to. Jer, ako su bili nenadležni za filmski fond “Avala filma”, u kome leže dela koja su nagrađivana svetskim nagradama, i koja su takođe neprocenjive vrednosti, zašto bi sutra bili nadležni za dela Narodnog muzeja – pita se Golubović.

NI TRAGA OD TAKSISTE IZ PANČEVA

Na adresi Braće Jovanović 16a u Pančevu, na kojoj je prijavljen taksi prevoznik Saša Ćorović, od pre dva dana vlasnik “Avala filma”, ne postoji nijedna firma, niti preduzetnik. Niko od dugogodišnjih taksista koji rade u gradu na Tamišu nije čuo za svog kolegu, kome je, makar prema zvaničnim podacima Agencije za privredne registre, putem založnog prava, pripala kompanija “Filmski put”. Ekipa “Novosti” koja je išla tragom vesti, na ovoj adresi naišla je samo na privatne stanove.
– Nema ovde nikakvog taksija, niti nam je poznato prezime Ćorović – rekli su nam stanari zgrade. – Ovde živimo pedeset godina, poznajemo sve stanare, i sigurno bismo znali da je postojala bilo kakva taksi firma. I taksisti koji prevoze mušterije u Pančevu imali su sličan odgovor. – U ovom poslu sam već 17 godina, poznajem sve sadašnje i bivše taksiste u gradu – kazao nam je jedan od prevoznika koga smo zatekli na stanici.