Konak Jovana Obrenovića
Данас је конак Јована Обреновића простор за сталну поставку Народног музеја у Чачку. О конаку није много писано, а највише података објавио је историчар Радивоје Бојовић. Најосновнији подаци налазе се на сајту установе.
Конак господара Јована Обреновића подигнут је 1835. године у стилу оријентално–балканске архитектуре карактеристичне за први период владе кнеза Милоша. То је зграда правоугаоне основе, асиметричног типа, са испадом и диванханом над улазом. Високи подрум са засебним улазом озидан је каменом, са таваницом од дрвених греда између којих су убачени шашовци. У приземљу се осим хола налазе још три просторије, од којих једна има богато декорисану пећ. Спратни део грађевине, до кога води дрвено степениште, служио је за становање и пријем гостију. Већина соба има декорисану таваницу.
Конак су саградили мајстори „гоге“, зидари из јужне Србије. Надзиратељ градње био је Јосиф Добровић. Конак је почео да се гради у марту, а био је завршен већ у септембру 1835, када је Јован Обреновић набављао стакла за прозоре и алке за врата и долапе. Изнад улаза на југоисточној страни, између два прозора, насликан је грб генерала Јована Обреновића, команданта Моравско-подрињске војне команде. Претпоставља се да је грб радио Урош Кнежевић, мада има индиција да је аутор грба Јанко Михаиловић Молер, живописац из Негришора (Драгачево).
Породицу Јована Обреновића, рођеног брата кнеза Милоша, „у дворцу новом“ први је посетио барон Август фон Хердер октобра 1835. године. У исто време прота Јанко Михаиловић-Молер радио је „шалукатре“ и завршавао молерске радове „јошт да обоји троја врата“. Господар Јован Обреновић кратко је живео у свом конаку. Са осталим члановима владарске породице отишао је 1842. године и више се није враћао у Чачак. После тога у конаку је било смештено Окружно начелство, затим жандармеријска чета, потом школска поликлиника. Од 1953. у њему је стална поставка Народног музеја у Чачку.
Данас је конак Јована Обреновића из 1835. године најстарија стамбена зграда у Чачку, која је током свог постојања претрпела многе измене и преправке. Конак је оштећен приликом бомбардовања Чачка 1941, а велики конзерваторско–рестаураторски радови предузети су 1950–1953. године. Конак је поново обнављан 1972–1974. године, када је добио данашњи изглед. Препокривање зграде извршено је још у два наврата (1997, 2006).
Конак Јована Обреновића проглашен је 1979. године за културно добро од великог значаја.
Милош Тимотијевић
Veoma lep tekst.
Ne sme se zabiraviti nasa istorija.
Ma prodajte i to nekom dobrostojećem preduzetniku…
Napravice Milun zgradu, nece od konaka ostati kamen na kamenu.
Radujem se svakom novom Timotijevićevom tekstu.
Trebalo je pomenuti da je grb Obrenovića jedini sačuvani grb te vladarske porodice na nekoj građevini.
Lepo i poučno. Zaboravljena istorija grada Čačka.
Šta je sa kućom koja je takođe bila muzej a koju je kupio lokalni tajikun nedaleko od ove? Da li ima još negde u svetu da neko živi u muzeju osim u Čačku? bilo bi lepo i o tome nešto napisati.
San snova za dodjoše! Vid livade dokone!
Prethodni komentar,u vezi konaka,u kojoj žive pojedinci,bi trebalo da se ispita. Mi malo stariji se secamo tog konaka. Bilo bi lepo da se to vrati gradu Čačku.
Kažu da je ta zgrada više puta otimana. Novi otimači otimali su je od prethodnih otimača. Ispostaviće se da je sadašnji vlasnik kupio tu kuću i renovirao je. Prethodno se sam grad izjasnio da odustaje od kupovine. Isti vlasnik je kupio i rodnu kuću patrijarha Pavla u Kućancima (Hrvatska), i poklonio je SPC.