Краљица Драга Обреновић (1866-1903) и Чачак

Краљица Драга Обреновић, девојачки Луњевица (Машин из првог брака), рођена је у Горњем Милановцу 1866. године. Њена породица потиче из села Луњевица на падинама планине Вујан. Околина Горњег Милановца представља завичај династије Обреновић. Самим тим венчање краља Александра са Драгом Машин 1900. године снажно је истакло значај овог подручја у тадашњој Србији.

Чачак и његова шира околина такође су добили на значају. Љубић је био простор на коме се одиграла најважнија битке из 1815. године, истакнуто место сећања важно за династичку, националну и локалну самосвест. Планина Вујан и истоимени манастир, кога је обновио Никола Милићевић Луњевица, деда краљице Драге, такође је допринео подизању значаја околине Чачка.

Али и сам град Чачак је био веома важан за краљицеу Драгу. Наиме, Чачак је варош у којој се родила и Анђелија Анђа Кољајић, мајка будуће краљице Драге Обреновић. Анђелијина мајка Ана била је старија ћерка проте Јанка Михаиловића Молера из Негришора у Драгачеву, чувеног иконописца и сликара. Постоји мишљење како је Анђелија, супруга Панте Луњевица и Драгина мајка, била кћи председника општине Чачак. Заправо, Анђин отац Ђорђе Кољајић био је само трговац, али се после смрти супруге Ане поново женио са Дуњом Лазовић, удовицом Вука Радовића, некадашњег председника општине Чачак.

И поред тога Луњевице су имале низ родбинских и кумовских веза у Чачку. Риста, ћерка Николе Луњевице, удала се 1828. године у Чачак за трговца Вукашина Даниловића. Нису имали деце. Риста је 1843. венчала Петра Белића (будућег председника општине Чачак) приликом склапања првог брака. Касније је венчала и Петровог брата Јована. То нису била једина кумства. Ђурђија Луњевица, четврта жена Николе Луњевице, венчала је 1855. године Владимира Хаџића (будућег председника општине и народног посланика) са Маријом Ђорђевић.

Тако су породична политичка баштина и релационе мреже унутар локалне заједнице и централне власти постали веома важни за Чачак почетком 20. века. Они постали важно политичко поље у коме су се стварали услови и за симболичко-пропагандно обликовање простора на коме се делује.

На тај начин Чачак је постао део проширеног завичаја Обреновића и Луњевица, чији је значај био посебно важан почетком јесени 1901. године, када је после Драгине непостојеће трудноће и губитка наде да ће Србија добити наследника династије Обреновић, све више говорено о могућности да Никодије Луњевица, најмлађи брат краљице Драге, постане престолонаследник. На тај начин породица Луњевица била је потенцијално нова династија.

Краљица Драга Обреновић је и поред тога имала низ савладарских функција, а назнаке да ће Луњевице постати нова владарска породица никако нису прошле неопажено у јавности Србије, посебно околини Горњег Милановца и Чачка, простора где је живела снажна локална традиција у вези са Другим српским устанком. Постоји и претпоставка да је краљ Александар Обреновић због наклоности према Драги Машин већ 1896. године имао намеру да се окружи људима заслужним за обнову српске државности, тако да се говорило о могућој обнови племства.

Поред тога црква је владавину династије Обреновић приказивала као обнову средњовековне државе Немањића, а владавину Александра као пример симфоније државе и цркве. Садејство државе, нације и монархије, као и широко прихваћен концепт владара као изабраног „хероја-краља”, приказивани су као збирни симбол народних тежњи. Истовремено, црква је инсистирала да је владар („миропомазаник”) мистични предводник свога народа, што је био наставак средњовековних династичких идеја. На томе је нарочито инсистирао епископ Сава Дечанац у време када је седиште Жичке епархије било у Чачку.