Кубанска уметност живљења

Сви који су се у четвртак и(ли) петак увече, 17. и 18. августа, определили да посете Градску библиотеку Чачак, имали су прилику да бесплатно и брзо крену на имагинарно путовање до земље која је синоним за животну снагу и неуништиви дух слободе.

Програм из два дела, под називом  „Куба – уметност живљења”, сликама, речју, а пре свега звуком и покретом, дочарао је посетиоцима све лепоте, загонетке и културно-историјске вредости овог карипског острва.

У форми слободног, спонтаног разговора, публика и водитељи размењивали су најчешће асоцијације на вечито инспиративну земљу. Крајњи циљ било је проналажење одговора на питање шта Кубу чини истински „сјајним местом”, а представљене знаменитости су без сумње и доказале ово, изворно значење њеног имена.

Куба је, захваљујући прошлости која на много начина обликује њену данашњицу, земља упадљивих контраста. Нашем народу је посебно блиска услед дуге историје добрих односа и симпатија према њиховом темпераменту.

Кубанска радост постојања упркос свему, ведрина и виталност које исијавају из сваког аспекта њиховог стваралаштва, колорита, стила живота, међуљудских односа и ненарушене блискости са природом, инспиришу читаве генерације и привлаче реке туриста.

Самим тим, оправдано је чак говорити о некој врсти „кубанског сна”, насупрот општеприхваћеног америчког, који на другачији начин заноси свет већ уморан од последица глобализације.

Управо такву, двосмислену тачку гледишта сугерише Дарко Рундек песмом „Куба”, чији су тонови отворили прво вече на тераси Библиотеке. Посетиоцима су представљени корени и званични симболи кубанске државности, чули су како звуче „Гвантанамера” и национална химна, које су угрожене ендемске врсте на „крокодилу Кариба”, а шта крију плаже сврставане међу најлепше на планети.

Подстакнути живописним фотографијама, прошетали су престоницом, завирили у музеје и установе, напослетку се подсетили једног од заштитних знакова Кубе, мада рођењем Американца, Ернеста Хемингвеја.

Слушали су о његовим кубанским годинама када је, између осталог, написао неке од својих најбољих романа, добио Нобелову награду за књижевност и упознао Фидела Кастра на – такмичењу у спортском риболову.

У завршници прве вечери, млади инструктор Јован Илић из Плесног клуба „Луна” представио је публици историјат и основе салсе, чијим су се корацима убрзо препустили, под отвореним небом.

Због временских прилика, други дан програма одржан је у Малој сали Библиотеке, али то није нарушило обострани ентузијазам „путника” и „водича”. Након култне нумере „Hasta siempre, Comandante”, развила се прича о последњем модерном хероју, „тужном витезу од Анда” Ернесту Гевари. Посетиоци су открили како је добио надимак по коме га препознајемо, сазнали све о настанку данас иконичне фотографије „Guerrillero Heroico” Алберта Корде, као и шта је Че највише волео да чита.

Следећи сегмент односио се на кубанску културу, поготово традицију писане речи, надалеко чувени образовни систем, али и двоструку природу постреволуционог режима, неретко репресивног и трагичног за уметнике попут прозаисте Реиналда Аренаса.

Хедонистички аспект покрио је део посвећен острвској кухињи, легендарним коктелима, томпусима, уличном стваралаштву, незаобилазним олдтајмерима и афрокубанским култовима забашуреним у католичкој религији.

Завршницом је посебна пажња поклоњена музици Кубе, карактеристичној мешавини афричког и шпанског наслеђа, али и културне размене са њујоршком џез сценом.

Било је речи и о двојаком представљању ове земље и њеног народа у поп култури, тачније холивудским филмовима последњих четрдесет година. Салса је сада већ мало искуснијим, а свакако слободнијим и опуштенијим гостима употпунила доживљај, пробудивши жељу да једнога дана заплешу на самом хаванском тлу.

Водичи кроз програм „Куба – уметност живљења” били су библиотекари Биљана Арсић и Исидора Ђоловић.

____________________________________________________