Letnje duhovne večeri

Objavljeno 03/08/2015

Отворене јубиларне, 10. Летње духовне вечери у Чачку

Пред пуном салом скупштине града Чачка, синоћ су свечано отворене јубиларне, 10. Летње духовне вечери у организацији Двери и издавачке куће „Catena mundiˮ из Београда.

Свечано отварање јубиларних, 10. Летњих духовних вечери у Чачку је најпре започето на традиционалном месту на отвореном у препуном дворишту КУД „Абрашевићˮ, а због временских неприлика програм је потом настављен у сали скупштине града Чачка. На отварању су беседили др Мило Ломпар, професор Српске књижевности 18. и 19. века и Културне историје Срба на Филолошком факултету Универзитета у Београду, др Санда Рашковић Ивић, др Јасмина Вујић, професор на Факултету за нуклеарни инжењеринг на Универзитету Беркли у Сједињеним америчким државама, и Бошко Обрадовић, идејни творац и директор Летњих духовних вечери у Чачку.

Тема је била „Чији сте Ви, мали Србиˮ, инспирисана једним текстом Светог Владике Николаја и потрагом за истинским идентитетом и правим лицем српског народа.

Програм је отворио Бошко Обрадовић, у име Организационог одбора Летњих духовних вечери у Чачку, представљајући шесто и коначно издање сада већ култне књиге проф. др Мила Ломпара „Дух самопорицањаˮ у издању издавачке куће „Catena mundiˮ. Обрадовић се захвалио верној публици и изразио велико задовољство што је ова чачанска градска летња културна манифестација доживела овако леп јубилеј.

Проф. др Јасмина Вујић је говорила о очувању националног идентитета у дијаспори, на примеру бројних генерација српских исељеника који још увек држе до својих корена. Морамо знати ко смо и шта смо, и не смемо дозволити да нас претварају у нешто друго – закључила је Јасмина Вујић.

Др Санда Рашковић Ивић се осврнула на страдање Срба у Републици Српској Крајини и подсетила на 20-годишпњицу од највећег етничког чишћења у европском миру после Другог светског рата. Она је такође истакла став проф. Ломпара да се све што је српско не сме сводити на србијанско и да српски идентитет укључује све делове и крајине српскога народа којих се не смемо никада одрећи.

Проф. др Мило Ломпар је указао да српски идентитет кроз историју творе Светосавље, Косовски завет, стварање националне државе у 19. веку и искуство геноцида у 20. веку. Запитао се да ли је нормално да постоји нпр. бугарски, хрватски или мађарски интерес, становиште и култура, а да је српско становиште, српски интерес или српска култура некоме спорна? Исто се односи и на привредни развој Србије који је оспораван и блокиран како својевремено од стране Аустроугарске, тако и у времену комунизма или НАТО окупације Србије. Није довољно имати само културни образац, већ и политичку реализацију националне идеје – закључио је Ломпар.