Magija „Toplog kamena“

Промоцијом књиге „Топао камен“ Јане Алексић, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ наставља традицију представљања лауреата награде „Млади Дис“. Победнички рукопис на прошлогодишњем конкурсу за прву песничку збирку уобличен је у књигу која је објављена 2014. године и своју  премијеру имала на 59. Београдском сајму књига и у Културном центру Београда. Чачанској публици о песничком првенцу Јане Алексић 8. маја 2015. године говорила је Слађана Илић, књижевни критичар, а ауторка је надахнуто читала своје стихове.

Јана Алексић је рођена у Крагујевцу. Завршила је основне и мастер студије на Филолошком факултету у Београду,на студијском програму српска књижевност и језик са општом књижевношћу. Запослена је у Институту за књижевност и уметност у Београду а истовремено припрема и докторске студије. Ауторка је две монографије „Опседнута прича: поетика романа Горана Петровића“ и „Жудња за лепотом и савршенством: Таургијска димензија књижевно-уметничког стваралаштва“. Поезију, критику и есејистику објављује у књижевној периодици и зборницима.

„Топао камен“ је 33. књига у едицији „Токови“ која траје од 1979. године, а намењена је младим ауторима. Циљ едиције одувек је био подстицајан, а песничка или прозна дела која су уследила након „Токова“, потврда су да су награде за прву збирку одлазиле у праве руке. Многи награђени песници на Дисовом конкурсу данас су афирмисани ствараоци попут Живорада Недељковића, Драгана Радованчевића, Јелене Лукић, Јелене Радовановић, Јована Поповића, Бојана Васића и многих других, казала је Марија Радуловић, модератор књижевне вечери посвећене Јани Алексић.

„У магију књиге „Топао камен“ Јане Алексић уводи нас програмска песма „Благе вести“, а као мото наводи се тумачење камена у српској митологији где има „нарочити културни карактер и служи у многим обредима и магијским радњама“. Тај „Благи глас без песме“ отворио је прозор Јани Алексић да кроз њега прође на нову и обећавајућу сцену српске поезије 21. века коју са невиних дaљина и „са очима изван сваког зла“ надгледа велики песник Владислав Петковић Дис.“, написала је уредник књиге Даница Оташевић.

„Неки од мотива који доминирају у већини циклуса песама Јане Алексић су: град, отуђење, време, страх од пролазности, тежња за имагинативним у функцији доживљавања епифанијских тренутака, истина, крајности, у циклусу Реч скамењена то су: реч, беседа, прича, опчињеност ствараоца реченицом, док у последњем циклусу – Изнад камена – доминирају мотиви из хришћанске традиције: мотив незнаног госта, рибара, хода по води, чокота…,“ истакла је књижевни критичар Слађана Илић.

____________________________________________________________________________