Među svojima

Нова песничка књига

Пре десетак дана у граду на Морави објављена је једна посве необична, јединствена и оригинална књига. Реч је о књизи Данице Благојевић Међу својима. Објављивање ове и овакве књиге је вишеструки подвиг. Књига је написана ручно – калиграфски са ликовно обогаћеним појединим (првим) словима, све песме су у акростиху, а посвећене су најрођенијима, кумовима и пријатељима. Свима њима ће ово бити вероватно најлепши дар. Да се подсетимо, калиграфија као вештина лепог писања постоји практично од почетка саме писмености. Лепо писање је било занат, нарочито цењен у средњем веку где су књиге ручно писане и преписиване, о чему сведоче богате библиотечке ризнице српских манастира. Тај занат је донекле потиснут проналаском штампе са покретним словима и писаће машине, али је опстао до данас иако живимо у времену електронских комуникација и све је више публикација у електронском издању. Акростих, као песничка форма у којој почетна слова стихова читана одозго према доле дају реч која означава тему песме или особу којој је песма намењена, није новост када је стваралаштво Данице Благојевић у питању.

Збирка од 46 песама у акростиху под заједничким насловом Међу својима штампана је библиофилски, у сто нумерисаних примерака, украшених личним ликовним прегнућем саме ауторке.

Рецензент Оливера Недељковић каже: „Најновија песничка збирка Данице Благојевић својим насловом призива потресну Дисову песму написану на Ђурђевдан 1916. године у далекој Ници, у часовима испуњеним песниковом зебњом и најдубљом чежњом за најмилијима који су остали у поробљеној домовини. Иако су под тим насловом и дословно окупљени текстови које песникиња посвећује ближњима, али и онима које препознаје као себи духовно блиске, њене краснописом исписане посланице су у дубљем дослуху са песмом Међу својима. Из сваке од њих допире она блага светлост, истоврсна са сјајем из завршног катрена чувене песме настале у Дисовом изгнанству, онај зрак који се пробија кроз тмину и обасјава душу тек након дубоке патње, у часу истинске саживљености са животом, таквим какав јесте… Над страницама књиге, која је, попут древних списа, исписивана стрпљиво и предано руком саме песникиње, упркос застрашујућој брзини којом се свет суновраћује у површност, једнозначност и немилосрђе, читалац се заиста осећа међу својима, заштићен и умирен. У његовој души се, као птице у иницијале којима је Даница Благојевић илуминисала своје стихове, свијају смирење, захвалност и тиха радост постојања.“

Ауторкина порука је сасвим јасна: „Враћам се себи. Свом пореклу, свом почетку, својим идеалима, жељама, надама, раним циљевима… Свом времену. Међу своје. Остављам савремену технику и пишем као у раним преписивачким школама. Чак уместо савременог поетског израза, стварам старовековни акростих. Па сам још и слова мало украшавала. То је оно што сам желела на почетку. Реализујем то на крају, желећи да докажем и себи и другима да од циља не треба одустајати. Ако човек нешто страшно жели, то ће кад-тад и остварити.“

Да се подсетимо, ауторка је пореклом Чачанка, цео радни век провела је предајући у основним школама, а пензионисана је као наставница ОШ „Милица Павловић“. Написала је двадесетак књига, највише песничких, али огледала се и у прози пишући: родослове, путописе, дневничке белешке… Песме су јој превођене на друге језике и награђиване. Истовремено, бави се сликарством и дуборезом (за своју душу).

Међутим, поставља се питање колико времена и труда је потребно да се „створи“ једна оваква књига. Непрекидно поредим Даницу–вредницу са данашњим даровитим младим особама које живе у сенци телевизора, интернета и мобилних телефона, у тешкој и големој бризи за исходе разних утакмица. Они сваку поуку и сазнање примају готову, као потпуно обликован туђи труд. Свакако да они знају више потребних и оних других података, али имају мање развијене способности. Напор је оно што способности подстиче и ствара. Колики је напор написати и илустровати овакву књигу само ауторка зна. Познато ми је да је она настајала више година. Рађена је са прекидима, али и са огромном упорношћу и љубављу.

Светислав Љ. Марковић

______________________________________________________________________________________