Memorijal Nadežde Petrović od 3. oktobra do 10. novembra

Од 3. октобра до 10. новембра у Чачку ће бити одржана 30. бијенална манифестација ликовних и савремених визуелних уметности “Меморијал Надежде Петровић”. Назив изложбе овогодишњег Меморијала гласи “На југ, на југ! Идемо на југ”, који алудира на Прву југословенску уметничку колонију коју је 1905. године основала српска сликарка Надежада Петровић.

Селектор овогодишњег меморијала је директорка Музеја савремне уметности у Бањалуци Сарита Вујковић, а концепт се базира на изложби радова 30. уметника из Србије, Француске, Словеније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Хрватске, Црне Горе и Бугарске.

“Наша жеља је да кроз овај меморијал покажемо те везе, да покажемо једну генерацијску и регионалну повезаност међу уметницима. Та Надеждина жеља за повезивањем нас је водила и у избору уметника у смислу држава из којих долазе”, нагласила је Вујковић.

Основ на коме се базира изложба 30. Меморијала Надежде Петровић су постулати постављени на самом оснивању манифестације 1960. године, базирани на регионалном културном и уметничком простору мапираном још од времена Прве југословенске уметничке изложбе и Прве ликовне колоније у Сићеву (1904, 1905), чији је покретач, организатор и реализатор управо била Надежде Петровић.

Назив изложбе алудира на популарни усклик који одражава индустријски и модернизацијски напредак Србије крајем XIX и почетком XX века, који је тежио југу, када је кроз Сићевачку клисуру прошла железничка пруга, возећи у Сићево и учеснике Прве југословенске колоније 1905. године. Са друге стране овај префикс „јужни“ прожет је у називу Југославија, али и бројним другим конотацијама које говоре о потребама миграција и кретања, било да су оне изазване природним законитостима екосистема, или неким другим катаклизмама ратне, економске или неке друге врсте трауме. Насупрот томе природна потреба за југом, данас је замењена хрлењем на запад у свим сегментима људских потреба, сигурносних, економских, образовних, интелектуалних, културолошких па и уметничких, које нам свакодневно говоре о стању друштва у коме тренутно обитавамо.

Данас постјугословенски простор и поред државне разуђености и бројних историјских и политичких турбуленција има хомогене уметничке везе и непрекинуте линије сарадње, блискост уметничких концепција видљивих у новим уметничким појавама па је намера селекторке управо на нагласку дијалога и блискости ових простора посматрано кроз призму данашњег времена.