Prethodni članak
Mrčajevci: Sećanje na Dobricu Erića
Objavljeno 13/04/2019
У огранку Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Мрчајевцима, одржан је јавни час српског језика на тему „Добрица Ерић,више од песника“.
Ученици 7/2 одељења ОШ“Татомир Анђелић“ су овом приликом говорили о животу и делу песника који је обележио њихово детињство и чије су песме обрађивали током досадашњег школовања . Читањем његових најпознатијих песама употпунили су овај час којем су присуствовала деца старије групе вртића „Звончица“ са
васпитачицом, Аном Гуџић.
„Час је планиран и одржан на иницијативу мојих ученика. Након смрти великана Добрице Ерића, имали су жељу да један час посвете стиховима које нам је оставио. Захваљујем се Бранислави Видојевић,библиотекару огранка,која нам је помогла да реализујемо час„, рекла је Весна Обрадовић Вучићевић, наставник српског језика овог одељења.
Divna izložba u čast divnog pesnika, koji je ulepšao detinjstvo moje i mnogi generacija pre i posle. Volela bih i verujem da će zaostavština Dobrice, Raše Popova, Duška Radovića, još uvek aktivnog Ršuma i ostalih heroja našeg odrastanja imati sličnu ulogu i za buduće naraštaje. Iz poezije Dobrice Erića isijavaju dobrota, lepota, ljubav prema zavičaju, prirodi, životu, sve one istinske vrednosti kojima nema kraja, ni roka trajanja.
Kao što ni Dobrica neće biti zaboravljen.
Bravo za bibliotekare, prosvetne radnike i učenike.:)
BRAVO ZA VASPITACE IDECU
Sve cestitke nastavnici Vesni koja se sa prirodnim nadahnucem posvetila svojoj profesiji, i uspesno prenosi ljubav prema prirodi i zivotu uopste prvo svojoj deci pa svojim ucenicima. Takodje sve cestitke i uvazavanje gospodji Vidojevic koja uvek ispred ustanove (biblioteke) ume da prepozna trenutak i potrebe ucenika, kao i na organizaciji i ulepsavanje ovakvog nacina izrazavanja, pozitivnog stanja duha.
Divan covek, veliki pesnik, voleo je decu, prirodu, zavicaj i tradiciju. Veliki pozdrav za Branu, znam da je sa puno ljubavi pomogla realizaciju casa.
Divna Brana, pravi laf!:)
Свака част! Хвала Богу једна лепа вест из Мрчајеваца.
Нек је вечна слава и мир последњем ОРФЕЈУ СРБИЈЕ који је знао србски језик и душу свог народа. Знао је да пева како трава расте јер је одрастао на трави са птицама цвећем и осталим становницима раја у ком се родио. Певао је како се спава и воли девојка на пласту сена у мирисној ливади и води љубав у врсти кукуруза. Певао о љубави са девојком из града. Песник дечје душе лепоте љубави и вечног живота своје Црнуће и Шумадије. Народ његовог родног краја треба да му сагради споменик. Ми његови савременици памтићемо га као инспирацију за љубав и да нема удварања без поезије. Хвала ти на лепоти коју си ширио око себе својим стихом.