Na današnji dan održan je prvi Sabor trubača u Guči
На данашњи дан 1961. године одржан је први Драгачевски сабор трубача у Гучи.
Група културних и друштвених прегалаца покренула је 14. октобра 1961. године први Драгачевски сабор трубача у Гучи, као смотру народног стваралаштва, традиције и трубачке музике.
Први Сабор одржан је о Покрову пресвете Богородице у порти храма Светог Архангела Гаврила, уз учешће четири оркестра и присуство неколико хиљада сабораша.
Замислио га је дугогодишњи новинар „Дуге“ и „Политике” Благоје Блажа Радивојевић (1925 – 2016). Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац Бранко В. Радичевић, који је фестивалу дао име „Велики (народни) сабор ‘Са Овчара и Каблара’“.
За фестивал су заслужни и музички прегаоци Миодраг Васиљевић, Предраг Радмилац, Драгољуб Јовашевић, Драгослав Девић, Живојин Здравковић, Боривоје Илић, Будимир Гајић, војни музичар Миломир Милетић из Тијања и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић.
На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист „Вечерње новости“, који је годинама касније наставио да додељује „Златну трубу“ најпопуларнијем трубачу на Сабору.
Почео је да излази и лист Драгачевског сабора, 1967. под називом Драгачевски трубач.
Победник првог Сабора одржаног у порти Цркве Светог Архангела Гаврила у Гучи био је Десимир Перишић из Горачића (најбољи трубач), а за најбољи оркестар проглашен је оркестар Драгана Јовановића Лафа из Дљина.
Кроз прстен јабуку погодио је тад стари ратник, носилац Карађорђеве Звезде, Крстомир Сретеновић из Ртију.
To je bila Guča, koja danas ne postoji, niti će se ikada vratiti.
BILO JE TO LEPO VREME I PRAVI SABOR! DANAS TUŽNO I RUŽNO,I ŠTO JE NAJŽALOSNIJE UBEĐUJU NAS DA JE SUPER.!!!UNIŠTILI GUČU UNIŠTILI SABOR PRIMITIVCI!
U GUCI JE SVE UNISTENO ZAJEDNO SA SABOROM TRUBACA.SRAMOTA.NE ZNAM DA LI CE SE NEKI PREPOZNATI.TRUBA JE BILA JEDINA MANIFESTACIJA U SVETU.OVAKVU LJEPOTU SVET NEMA,ALI VALJDA CE SE STVORITI NEKA NOVA GENERACIJA KOJA CE ZNATI DA VLADA I DA NAROD BOLJE ZIVI
Sabor trubača više ne postoji.
Pretvorio se u perionicu para, i Sabor primitivaca koji unište čega se god dohvate.
Za bolje i nismo…
Izvorni sabor u Guci,mnogo više od trube,od sabora,to je jedino bilo
kulturno nacionalno i patriocko u muzici,jer ta truba je došla sa
Solunskog fronta.
Ta truba nije svetska i netreba da bude svetska,ona trebala je u zvonom smislu da bude spomenik,onim junacima,sajkacama iz Dragaceva,i ostale Srbije.Kad vredni seljaci,sa sajkacama,zikavog koštanog skeleta,i njihovih supruga,žena u maramica,sivim ili zatvorenim bojama,sa decom i unucima,sa korpama,prstom kobasicom pečenje,baš kao bogati englezi,kad odu na piknik,opušteno kuliraju taj dan,opuštajući mišiće od teškog rada,sa uzdignuta glavom,ponositi na svoje pretke.Kazu muzički stručnjaci da su tonovi te trube ljtcjw duše,kako nebi ni bili,jer su trube donesene sa brojnih polja,koje su pozvale na smrt ili pobedu,a na njivama pored bjelica,
mesale se pesme sa ritmovima kola,i nezaboravljenim ljubavima.Zato kad prolazim kroz Dragacevo,osećam nekog uspavanog diva.Dragacevci mirni,svi se trude kolko ko može da obnovi i održe prag predaka,kada je najveća vrednost bio život svega što se kreće i ne krece.Ostalo mi je u sećanju,kao mali,sve ona posla,zvuke medenica,rika stoke,onih baba sa strogo pedantno licem pokrivene maramom,i po suncu i po kiši,a najviše onaj blaženi osmeh,samo što ti ne kaže traži,šta ti god treba,dobićeš,te babe kao da nikad nisu spavale,stalno u džepu su imale kocke šećera ili Engleske,
bonbone.Sto pun seljačke hrane,sve je imalo svoj ukus.Napolju puno prenetih životinja različite boje kao da si u malom zoološkom vrtu.
Uvek si se nadao iznenađenje,dali ces da sretnem pevača,koji je alergična na tvoju pojavu,ili na zalutali ovna,koji uručeno glavom,pogledom ti uzima meru da te napadne.
Nažalost sve je ovo nestalo,osim plagijat od trube.
Politika i stranke Sve su unistile i Skrnavile stoje Valjalo i po cemu smose prepoznavali i razlikovali od ovih Stranih Nakaza i Olosa pa tako i Sabor su unistili Celnici Partijci i Lopuze.