Na Disovom putu
Дах овогодишњег „Дисовог пролећа“ Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ пренела је и у Београд. Промотери манифестације били су у уторак, 26. априла 2016. године у 19 часова у Културном центру Београда добитници награде „Млади Дис“: Јован Поповић, Бојан Марковић и Маша Сеничић, као и песник Војислав Карановић и Даница Оташевић, уметнички директор Дисових свечаности. Млади песници победници су ранијих конкурса за рукопис за прву књигу објављену у едицији „Токови“ Градске библиотеке. Јовану Поповићу (1973), добитнику награде на 38. „Дисовом пролећу“ 2001. године књига „Године вечности“ донела је и награду „Бранко Радичевић“. Овај професионални глумац Позоришта лутака „Пинокио“ прошле године објавио је другу књигу песама „Гаутамина сазвежђа“ и тиме потврдио високе оцене добијене за поезију у Чачку и Сремским Карловцима.
Бојан Марковић (1985) овенчао се наградом „Млади Дис“ на јубиларном педесетом „Дисовом пролећу 2013. године. Књига „Риба која је прогутала свет“ била му је улазница за песничку сцену Србије и велика препорука за напредовање у струци. Марковић је завршио мастер студије на катедри за српску књижевност Филолошког факултета у Београду, наставио докторске студије и ради као асистент на Учитељском факултету.Уз рад у многим београдским школама био је уредник књижевног програма у Дому културе Студентски град и део уметничке групе „Просути изнутра“. Простор његове поетике је језик у коме види дом песме и света. Поезији је сада придодао и научни рад, а у припреми је и друга књига песама.
Маша Сеничић (1990) је „брзином од девет зарез осам метара у секунди“ ушла на песничку сцену. Улазница јој је награда „Млади Дис“ добијена 2015. године на 52. „Дисовом пролећу“ у Чачку као и прва књига под називом „Океан“. Ова млада Београђанка завршила је драматургију и мастер студије на Катедри за теорију драмских уметности и медија. Потписује више радио драма, сценарија и драматизација дела, краткометражних играних филмова, креативних радионица, пројеката, спотова и реклама. Један је од извођача на „Песничењу“, објављује поезију у електронском часопису „Агон“, а за „Дисово пролеће“ каже да се у правом издању може доживети так у Чачку.
Млади Дисовци, на које с правом може да рачуна српска поезија, представили су се публици песмама из прве, чачанске књиге, али и новим остварењима.Њихове богате биографије и разноврсне поетике које повезује опреднутост временом и борба са проблемима свакодневице, обећавају нова дела и оправдавају награде са „Дисовог пролећа“.
Војислав Карановић, члан жирија за награду „Млади Дис“ и један од добитника Дисове награде, говорио је о јединствености и квалитету манифестације, као и подстицању стваралаштва у свим областима. „Дисово пролеће“ непрестано оживљава Диса и савремену поезију, па добитници награде чине својеврсну антологију српског песништва. Даница Оташевић подсетила је да је конкурс за прву песничку збирку у Чачку „открио“ песнике: Живорада Недељковића, Милана Лукића, Владимира Димитријевића, Оливеру Недељковић, Јелену Марковић Лукић, Јелену Радовановић, Драгана Радованчевића, Милена Алемпијевића, Бојана Васића, Владимира Стојнића, Јану Алексић, Гордану Смуђу и друге. Јелена Радовановић, Јован Поповић и Драган Радованчевић за прву књигу добили су и награду „Бранко Радичевић, а Бојан Васић „Матићев шал“, док је Живорад Недељковић 2011. поред других песничких признања добио и Дисову награду. Сматрајући написану реч тврђом и трајнијом од сваке друге грађевине, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ пустила је у бели свет већ 34 књиге младих песника који су кренули путем великог Диса.
______________________________________________________________
kad ce vise ova xxxx da se mane ove narandzaste esarpe, narandzastog karmina i narandzaste kose AMAN ZAMAN :)))))
i poshtapalice „shtono kazu“…msm no comment
Ako Bog da, za koji mesec…..
Da nije upadljivih esarpi ko bi prepoznao da je tekst o biblioteci pomisli li bi da je market DIS
Čvorak,znam da bi i ti rado nosio esarpe po gradu, pusti ti Danu, ona jeste to sto jeste ali je mnogo ucinila za biblioteku i kulturu u Čačku.
Dana je zena koja je puno radila, tacno je da se kitila i tudjim perjem, ali nesporno je da se trudila i nesto ucinila za biblioteku a time i za kulturu ovog grada. Videcemo sta ce dalje da se dogadja. Nego mene vise interesuje kad vec pricaju o Disu kad planiraju da pokose onu travu oko njegovog spomenika. Moze da se plasti koliko je ima. Kakav je to nemar! Cesto spomenik nije ni osvetljen. Ne radi se o tome da se samo sredi dvoriste muzeja kada su programi Disovog proleca. Hajde ljudi iz tih ustanova malo pokazite inicijativu!
Sto se tice uredjenja dvorista oko ustanova Arhiva i Muzeja treba pitati celnike ovog grada a inicijativa postoji i te kako.