На путу одрастања

Предавање „Наша деца, ми и савремено добаˮ одржано је у четвртак, 5. октобра у организацији Удружења „Ирмос” у Градској библиотеци Чачак. Стручно, топло и надахнуто је др Биљана Пиргић говорила о једној од најважнијих животних тема ‒ процесу подизања, развоја и васпитавања деце.

Др Пиргић је дечји психијатар, психоаналитичар, дечји и адолесцентни психотерапеут, а током професионалног усавршавања учила је од наших највећих стручњака из ове области, као што је проф. др Светомир Бојанин. Сарадник је Православног пастирско-саветодавног центра Архиепископије београдско-карловачке у Београду, а ради и у приватној пракси.

На самом почетку предавања др Биљана Пиргић је истакла да би било добро да се сви присете традиционалног начина васпитања, односно онога што су наше баке примењивале на свакодневном нивоу.

Нагласила је да је беба у првих шест месеци живота у потпуности зависна од мајке код које је у том периоду појачана сензибилност, те да је потпуно јасно што одојче у тим тренуцима представља цео њен свет. Подсетила је да држање бебе ствара осећај сигурности и да мајка то треба да чини, јер на тај начин прати потребе детета.

Током излагања говорила је о даљем развоју, односно о оном периоду када и дете улази у фазу независности, између осталог, истакавши да је то период сложеног процеса који би требало да обухвати и пут ка слободи, односно обожењу. Такође, подсетила је да одрасли и сви који се као родитељи или професионално баве децом, морају бити свесни да су она заправо слика оних којих их подижу и васпитавају.

Важан сегмент током вечери је био посвећен и препознавању различитих облика понашања код сопственог детета, сигналима који се јављају, али које често због обавеза, послова и темпа живота родитељи не примећују. Однос између мајке и оца, породочне околности и мир или немир унутар кућног окружења су такође биле теме о којима је др Пиргић казивала.

Осврнула се и на оно са чим се данас, још од предшколског периода,  готово сваки родитељ суочава приликом одрастања детета, а то је употреба мобилних телефона, таблета и сличних садржаја који окупирају њихову пажњу и који могу изазвати посебан облик зависности ‒ неконтролисано гледање цртаних филмова или пасионирано играње видео игрица. Казала је да уколико родитељ није упућен у садржај који дете користи или конзумира, требало би да консултује стручњаке или пак да разговара са родитељима другова са којима се њихово дете дружи и покуша да сазна шта је то што окупира његове вршњаке.

Тако се, казала је др Пиргић, лакше носи терет одгајања. Више пута је нагласила да живот није лак и да га треба прихватити таквог какав јесте, али пре свега пригрлити децу, и то не само рукама, већ и љубављу и саосећањем да би се она осећала сигурно и вољено. Казала је да се према њеном искуству из праксе, али и оних који се подробно баве овом темом, јасно уочава да ако се дете до десете године развило са наведеним капацитетима – љубављу, разумевањем, али и успосатвљањем граница у васпитању, да ће то и те како утицати да млада особа лакше прође и кроз пубертет.

Апострофирајући да је то период који сам по себи носи велике поремећаје у виду хормонских промена, али и сналажења у социјалној средини и упознавања света одраслих.

Након надахнутог излагања др Биљане Пиргић, публика је имала прилку да поставља питања. Озарена лица присутних, међу којима су били у великом броју родитељи, просветни радници, васпитачи, али и млади људи који ће тек ући у свет родитељства, потврдила су да речи којима је др Пиргић закључила предавање – љубав, дељење, и даривање јесу кључне водиље ако желимо да нам деца суштински буду здрава.

Програм, који је водила Ирена Чоловић из Удружења „Ирмос”, посебно је обогатио и музички део у коме је Ема Чолић извела две песме, успаванку на почетку, а пред крај и нумеру „Маријо, ћеро мори” уз пратњу свог брата Милоша на гитари.

____________________________________________________________