Nacionalna prestonica kulture: Šta bi voleli da vidite ove godine?

Nažalost, pojedini Čačani nisu ni čuli za novu titulu. Od onih koji jesu, mnogi su zadovoljni programom, a čak i oni koji smatraju da je to moglo mnogo bolje, ponosni su što je grad pored Morave izabran za Prestonicu kulture Srbije. Ipak, tačno znaju i šta gradu nedostaje od kulturnih dešavanja, a nije u programu „Čačanske rodne“.

Kristina Spasojević, učiteljica iz Osnovne škole „Filip Filipović“ kaže da bi u ovaj poduhvat trebalo uvrstiti sadržaje za mlade, koji će ih pokrenuti kako u čitalačke, tako i druge aktivnosti.

„Smatram da je najmlađe, decu čak i u vrtićima okrenuti kulturnim dešavanjima. To bi bila velika motivacija za njih kako bi se okrenuo i upotpunio njihov pogled na svet“, kaže Kristina Spasojević.

Naglašava da oni, od malih nogu treba da se razvijaju u tom pravcu kako bi postali mladi, obrazovani i pametni ljudi. Iako škole u Čačku sarađuju sa Kulturnim centrom i amaterskim pozorištima, priređuju priredbe, mališane treba uključiti u projekte gde bi zauzeli uloge glumaca i sagledali probleme, objašnjava ona.

„Bitno je da izađu iz svojih i uđu u „tuđe cipele“ kako bi mogli da shvate teškoće koje nas okružuju na jedan drugi način“, naglasila je naša sagovornica. Prema njenim rečima, to je i način da se deca odvoje od mobilnih telefona, interneta i medija koji propagiraju, navodno „popularnu kulturu“.

Prema mišljenju Marije Radojičić, sjajno je to što Čačak promoviše ličnosti koje su obeležile ovaj grad, ali smatra da treba i da stvara nove o kojima će se pričati za nekoliko decenija.

„Ja sam ljubitelj pozorišta. Volela bih da na daskama koje život znače vidim ljude koji su mladi, ali i atraktivni poput Milana Marića, Milutina Miloševića, Branke Katić, a ne da idem u Beograd da odgledam predstavu“, kaže Marija.

Stojan Guzina, profesor muzičkog obrazovanja smatra da gradu pored Morave fali rok kutura.

Na našu konstataciju da smo imali koncert grupe Smak, ali da će i kroz Nacionalnu prestonicu moći da vidi takve sadržaje on navodi da Čačku i projektu fali i bendova.

„Naš grad je bio nekada rasadnik rok kulture, ali svi su se nekako primirili. Imam utisak da bendovi neće da rade, da se pokrenu. Fali nam toga. Takođe, ovaj projekat bi mogao da se upotpuni sa akterima sa strane, konkretno klasičnim umetnicima“, objašnjava Guzina.

Smatra da Čačku nedostaje i opera. Voleo bi da čuje Ljiljanu Milovanović Jovanović, jer je bila u Milanskoj skali, Dalidu Grmušu, iako živi u Nemačkoj.

„Treba nam neko ko pleni, poput njih, a ne tezgaroši. One pokazuju ljubav i razmenjuju energiju sa publikom. Inače, u našem gradu nikada nismo imali previše prostornih kapaciteta, ali uvek postoji mogućnost da se peva. Ko hoće nađe način, ko neće nađe razlog. Imamo Muzičku školu, a ljudi ne dolaze na besplatne koncerte. Dakle krivica je i do nas. Moramo iskoristiti svaku mogućnost da unapredimo kulturu“, zaključio je Guzina za Nova.rs.

Ivana Radojičić je, uslovno rečeno, zamerila što u okviru „Čačanske rodne“ nema više filmskih premijera, pozorišnih predstava, ali i sadržaja za mlade.

„Kreativci koji slikaju, prave sapune, čestitke bi trebalo da dobiju prostor u galerijama i muzejima. Ljudima je preskupa organizacija tih delanja, bez obzira da li su to hobiji ili primarne profesije. Neophodno je obratiti pražnju na njih i uključiti u ovakve poduhvate“, kaže ova svestrana dama koja je završila dva fakulteta – Filološki fakultet (grčki jezik i književnost) i Menadžment.

Podsećamo „Čačanska Rodna“ tokom 2023. godine će biti predstavljena kroz četiri podteme koje zajedno stvaraju jednu celinu, odnosno sublimiraju kulturni profil grada: „Na Slobodi“, „Na Moravi“, „Na raskršću“ i „Na kaldrmi“. Svaka od njih na sebi svojstven način prikazuje najvažnije elemente tekuće kulturne produkcije, ali i bogatstvo nacionalne i zavičajne baštine.