Nagrada Mladi Dis i nagrada za Esej – 59. Disovo proleće

Награда „Млади Дис” Алекси Крстићу

На овогодишњи конкурс за Награду „Млади Дис” пристигло је шездесет четири рукописа. Жири у саставу Соња Веселиновић, председница, Маша Сеничић и Бранислав Живановић, пажљиво је прочитао рукописе и након детаљног разматрања одлучио да у најужи избор уврсти три рукописа: рукопис под насловом Одсуство пулса (шифра „Хоризонт”); рукопис Срам при изговору умлаута (шифра „Јастучницаˮ) и Дечаци источног блока (шифра „Неонско светло”). Жири је једногласно донео одлуку да Награду „Млади Дис” за 2022. годину добије песничка збирка под шифром „Неонско светло”, чији је аутор Алекса Крстић.

Награђени рукопис окупља песме исписане претежно наративном техником, које суптилно, сликовито и језички сугестивно бележе урбано искуство сензибилног посматрача са позиције маргине. На непретенциозан и депатетизован начин лирско ја проговара о искуству појединца, пропитујући међуљудске, пре свега маскулине релације, изложеност емоционалним напетостима, испољавању рањивости, чулним изазовима и телесним манифестацијама жуђене и често немогуће блискости, док рукопис подстиче тип маскулине осећајности и осетљивости према сексуалној разлици, односно свест о другости у савременом друштву. Реч је о стилски уједначеном и формално компактном рукопису, који убедљиво и са варљивом лакоћом, софистицираном иронијом и нијансираним хумором комуницира и кокетира на интимном и друштвеном нивоу. Осим што упућује на сфере кинематографије, ликовних уметности, фотографије, музике, литературе, сведена синтакса у динамичном ритму промишљено и вешто располаже корпоративним језиком брендова у комбинацији са урбаним жаргоном, при чему се амблематика контракултуре испољава као троп модернитета.

Жири похваљује и друга два рукописа из најужег избора, посебно рукопис Одсуство пулса као духовит и игрив, богате сликовности, са иновативним родним и аутопоетичким пропитивањима, који се уз награђену збирку највише издвојио успелим остварењима и зрелошћу.                                                                           Алекса Kрстић рођен је 31.12.1996. године у Алексинцу, основну школу и гимназију завршио у Сокобањи. Дипломирао је међународне односе на Америчком универзитету у Бугарској, затим и мастер студије Људски ресурси и међународни менаџмент на Универзитету у Абердину. Објавио је поезију у зборнику Рукописи 45 и на порталима Стране, Астронаут, човјек-часопис. Похађао је радионицу креативног писања Звонка Kарановића. Тренутно живи и ради у Београду.

______

Најбољи есеј о Дису

На овогодишњем Конкурсу за најбољи есеј о Дису примљено је четири есеја. Иако број пристиглих текстова није велики, и у есејима који ове године учествују на Конкурсу приметна је тежња, упркос повременим примерима интерпретативне наивности, да се пронађе нови поглед на Дисов живот и стваралаштво.

Издвајамо три есеја. Прва награда се додељује есеју „Неопходност опијености” (шифра „Калеидоскоп”) чији је аутор Ленка Настасић. У том тексту је уочљиво настојање да се учини одређени отклон од општих места присутних у књижевноисторијском дискурсу о Дисовом делу. Есеј рефлектује интересовање за ирационална, надразумска стања, за архетипско и исконско у семантичким слојевима Дисових стихова.

Друга награда се додељује есеју „Владислав Петковић ДИС – пјесник невиних даљина” (шифра: „Морја”) Марије Шуковић Вучковић са Пала. Есеј садржи рекапитулацију појединих релевантних „места” у рецепцији Дисовог стваралаштва и својеврсну панораму важних поетичких детаља његове поезије.

Трећа награда припада есеју „Владислав Петковић Дис – витез народне љубави или статуа биједног доба?” (шифра: „Амарилис”) Александре Мариловић из Дервенте. За есеј је специфично преплитање биографског и поетичког аспекта при тумачењу.

Издвојени есеји показују да се у Дисовим стиховима још увек проналазе нове нијансе значења која обогаћују већ постојећу представу о Дисовом стваралаштву.

Одлука жирија донета је једногласно након подробног разматрања свих радова и разговора. Жири је радио у саставу: доц. др Горан Коруновић (председник), доц. др Мина Ђурић и мср Александра Секулић.

Ленка Настасић рођена је 2000. године у Сомбору. Студенткиња је треће године Филозофског факултета у Новом Саду, одсека за српску књижевност и језик. Пише поезију, кратке приче, есеје и књижевну критику. Добитница је литерарне награде Наталија – Натка Ћатовић (2019), првог места на конкурсу Голубић (Градска библиотека „Карло Бијелицки”, Сомбор 2019), као и првог места на литерарном конкурсу „Десанка Максимовић” (2019). Објављена јој збирка песама: Са друге стране пера (2020).

______________________________________________________