Nagrada publike 30. Memorijala Nadežde Petrović

Изложба 30. Меморијала Надежде Петровић “На југ, на југ! Идемо на југ“ затворена је у уторак 10. новембра.

Награду публике са највише освојених гласова добила је Катарина Алемпијевић за амбијенталну инсталацију “Кроз шуму“. Награда подразумева самосталну изложбу награђене уметнице у Уметничкој галерији Надежда Петровић.

Катарина Алемпијевић је одабрана за изложбу 30. Меморијала због “особености, појавности и снаге блиске темпераменту Надежде Петровић“ чиме је селекторка изложбе проф. др Сарита Вујковић образложила укључење десет уметница у овогодишњи изложбени концепт, а што је уметница Катарина Алемпијевић апсолутно оправдала изложеним радом специјално продуцираним за изложбу 30. Меморијала. Катаринин рад је био постављен у простору Галерије који је био “централна полазна основа из кога су се гранали слојевити наративи и тематске целине других простора“.

Катарина Алемпијевић је рођена у Чачку 1977. године. Дипломирала је на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, а магистрирала на истом факултету, на одсеку цртежа, 2003. године. Члан је УЛУС-а. Студијски је боравила у пројекту Међународног града уметности (Cité internationale des arts) у Паризу, 2009. године. Учествовала на бројним групним изложбама у земљи и иностранству, а самостално је излагала у Београду, Чачку, Котору, Зрењанину, Нишу, Прагу и Паризу. Добитница је више награда, поред осталих за графику на Првом међународном тријеналу графике у Београду (2011) и IV EX YU конкурсу на Новом Београду (2010); Откупне награде Министарства културе Републике Србије (2007, 2009); Откупне награде Галерије савремене ликовне уметности у Нишу (2000); III награде на 9. бијеналу „У светлости Милене” у Пожаревцу (2003). Радови Катарине Алемпијевић се налазе у колекцијама Музеја „Цептер” у Београду, Уметничке галерије „Надежда Петровић” у Чачку, Галерије савремене ликовне уметности у Нишу и Уметничке галерије Народног музеја у Крушевцу.

Стејтмент уметнице који прати амбијенталну инсталацију:

Ако не одете у шуму, ништа се неће догодити и ваш живот никада неће почети.

К. П. Естес

„Кроз шуму“, линеарни просторни цртеж, сашивен је од црвеног свиленог органдина. Повезивањем мотива црвених ципела и шуме, преиспитује вишеструка значења поетских простора тела, кретања, граница. Осим мотивима, покушај хармонизације значењске и пластичке структуре наглашен је и природном свилом, материјалом сложеног порекла и историје повезивања култура, а и самим ручним радом, шивењем.

Сашити шуму. Шуму линија. Уз помоћ светлости и ваздуха. Обухватати празнину, додиривати нежност и чврстоћу. Свака линија тражи свој пут. Заједно, оне граде готово бестежинску форму; преклапају сопствену прозирност, визуелни слојеви интензивирају црвену боју и њено амбивалентно значење: живот и смрт, радост и бол. У исти мах откривајући и скривајући, спајају видљиво и невидљиво. Попут шуме: тиха је, а у њој живот врви.

Траговима бајке и мита, архетипске симболике, лични доживљај се креће танком линијом испитујући флуидне, фрагилне, променљиве просторе женског. Шума је симбол женског принципа, граница природе и културе, припитомљеног и дивљег у нама, имагинације и логоса. Она је праг, место проласка и преласка.

Тражити пут кроз сопствену, унутарњу шуму. У црвеним ципелама.