Награде Дисовог пролећа

Најбољи есеји о Дису

На овогодишњи конкурс за најбољи есеј о Дису примљено је десет текстова, разноврсних интерпретативних приступа. У распону од ентузијастичке тематизације Дисове биографије, преко импресионистичких деоница до поступне анализе најпознатијих Дисових лирских остварења, пристигли есеји изнова показују отвореност Дисовог стваралаштва за различите видове тумачења.

Посебно вреди издвојити три есеја. Прва награда се додељује есеју „Метафизичко-хилијастичка подлога фигуре лажног цара у Дисовој песничкој збирци Ми чекамо цара” (шифра „Деноˮ), чији аутор је Стефан Младеновић из Београда. Реч је о херменеутичком подухвату приметне зрелости који рефлектује настојање да се Дисовој поезији приступи из иновативне перспективе.

Друга награда се додељује есеју „’Па куд идем, да ли идем, је л’ опсена?’ Владислав Петковић Дис: корифеј утопљених душа” Анђелије Шимшић из Београда (шифра: „Офелијаˮ). У тексту је остварен својеврсни дијалог са важним књижевнокритичким идејама о антологијским Дисовим песмама.

Трећа награда припада есеју „Снуждени ходочасник у врту књижевности: једна слика из кореспонденције Владислава Петковића Диса” Јоване Сувајџић из Београда (шифра: „Бонвиванˮ). Есеј рефлектује особен и импресионистички профилисан приступ рубним аспектима Дисовог стваралаштва и биографије.

Издвојени есеји подсећају на живо и неугасиво присуство Дисове песничке речи међу младим тумачима књижевности.

Одлука жирија донета је једногласно након подробног разматрања свих радова и разговора. Жири је радио у саставу: доц. др Горан Коруновић (председник), доц. др Мина Ђурић и мср Александра Секулић.

Стефан Младеновић, добитник прве награде на конкурсу за есеј о Дису, завршио је основне студије на Групи за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду, а звање мастер професора књижевности на Катедри за књижевност Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Ради у Средњој школи „Свети Саваˮ у Београду.

Награда „Млади Дисˮ Милици Росић

На овогодишњи конкурс за Награду „Млади Дис” пристигло је четрдесет пет рукописа песничких књига. Жири у саставу Соња Веселиновић, председница, Маша Сеничић и Бранислав Живановић, пажљиво је прочитао рукописе и након исцрпног разматрања одлучио да у најужи избор уврсти четири рукописа: рукопис под насловом Задњи поглед у ретровизор Милице Росић из Лазаревца (шифра „Дијак Глигорије”) ; рукопис Хетеротопија Наташе Гудељ из Подгорице (шифра „Гордост и предрасудеˮ); Не падају нестале птице Жељка Jacques Лучића из Новог Сада (шифра „Hazarder fox”) и Гнездо Дуње Ожеговић из Београда (шифра „ДО”).

Милица Росић је апсолвент српске књижевности и језика на Филолошком факултету у Београду. Тренутно је запослена као новинар  

Жири у саставу Соња Веселиновић, Маша Сеничић и Бранислав Живановић једногласно је донео одлуку да Награду „Млади Дис” за 2021. годину добије песничка збирка под шифром „Дијак Глигорије”, чији аутор је Милица Росић из Лазаревца.

Награђени рукопис одликује се непосредним, једноставним и језгровитим говором који успева променљивим фокалним тачкама да проблематизује и суспрегне приватно и друштвено, интимно и политичко, да евоцира историјско и своје место у њему. Међу осталим рукописима издваја се заокруженошћу песничке визуре и нарације, као и језичком и сликовном кохеренцијом. Користећи се бинарним формалним структурама, успелим варијацијама, те благим прелазима између тематско-мотивских тежишта, ауторка се вешто и оштро суочава са наслеђем детињства, ограничењима окружења и притисака традиције. Непретенциозним а сугестивним песничким изразом, лирски субјект постиже да се некадашње, детиње ја и оно које говори, на суптилан али упечатљив начин смењују и смисаоно допуњавају. Промишљање идентитета и његове условљености друштвеним и породичним околностима и траумама чини се у том смислу као генерацијско питање и добија шири значај. Управо по способности да превазиђе анегдотско-исповедни дискурс и преобликује искуствено и појединачно у успелу песничку целину овај рукопис надилази неколицину који су на сличном трагу.  

Жири похваљује и остале рукописе из најужег избора, а посебно рукопис Хетеротопија као промишљен, духовит, игрив, са занимљивим аутопоетичким пропитивањима, који се уз награђену збирку највише издвојио успелим остварењима и изражајним нивоом.

___________________________________________________________________________