Nagrađeni gimnazijalci

У злим временима која су нас снашла права је срећа да имамо добру и талентовану децу.  Она су потврда да  није све замрло у духовном смислу и да има наде за ову нашу успавану нацију. Гимназија у Чачку одувек је неговала такве дивне примерке литерарно надарених ученика. Још од времена Ђачке дружине „Рајић“ све до данашњих дана задржала се традиција чувања лепе песничке речи и стихотворења.  Пратећи духовне претке Диса, Аца Ристовића, Бранка В. Радичевића, Бране Петровића и најновије  генерације  стасавају творећи дивне стихове које  стучни људи препознају као добре и квалитетне.

Lazar sa dobitnikom Disove nagrade Tomislavom Marinkovićem

Лазар Биорац, матурант Гимназије и Анђела Ловречић, ученица трећег разреда ове школе, ствараоци су дуги низ година. Лазар углавном пише стихове, Анђела прозу, и подједнако су добри и успешни, о чему говоре бројне награде које су освојили на књижевним конкурсима.  По речима њихове професорке српског језика и књижевности Александре Мишић, на који год конкурс пошаље њихове радове, ова вредна деца освојиће  награде. Лазар већ иза себе има две збирке поезије, члан је песничког друштва „Запис“ из Горњег Милановца.  На овогодишњем конкурсу библиотеке „Владислав Петковић Дис“ освојио је прву награду за поезију за песму „Раскршће“.

Прошле године, у новембру награђен је на Лимским вечерима поезије. Такође је на Београдском огледању, легату Милорада Павића, добио похвалу за своју песму „Хлебар“. Ово су само неке од бројних награда које је талентовани Лазар освојио. Планира да упише књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду јер, како каже, тамо су бољи услови за особе са инвалидитетом. Лазар, наиме, има проблема са ходом, али је и поред тога успео да у школи буде добар ђак. Ово је песма награђена на конкурсу Легата Милорада Павића:

Хлебар

Објашњење: оба града, Витлејем и Крушевац, у себи носе корен  речи „хлеб“. Витлејем је Бет-лехем, град хлеба, а Крушевац од „крух“ словенска реч за хлеб.

Anđela sa pesnikom Tomislavom Marinkovićem

Анђела је прича за себе. Ова весела, талентована девојчица увелико утире стазу будуће велике песникиње.  Бројне награде које је до сада добила то потврђују. Прво место на конкурсу Вукове задужбине,  трећа  награда Шантићевог пера, друго место на конкурсу Епархије бачке „Светосавље и наше доба“,друга награда на конкурсу „Матерња мелодија и образовање“, прво место за прозу на Дисовом пролећу, пласман на Републичко такмичење у организацији Регионалног центра за есеј о Дису…само су неки од успеха ове гимназијалке.

Anđela sa svojom profesorkom Aleksandrom Mišić

Каже да пише зато што је у писању смисао, парафразирајући речи великог Андрића. Пише  пуно, ноћу, кад је тужна, кад јој професорка најави нови конкурс…И увек добије награду. Добро је што неки људи од пера виде тај огромни таленат у њој.  Одлична је ученица, воли музику, скоро је прославила пунолетствоОво је одломак из приче Анђеле Ловречић:

 ХВАЛА ТИ, ПРЕМУДРА СВЕСТИ

Већ седми дан седео је у свом разнетом стану. Већ седми дан  олуја  је беснела без престанка. Већ седми дан су пожари догоревали у свим деловима земље Трешњиног цвета.

 Подигао је поглед. Први пут после седам дана, први пут после страшне пошасти која је однела све што је некада давало смисао животу. Све је био спржено у понорима тамне ватре. Тамна, мистична ватра из бездана црне земље, дошла је након хиљадугодишњег мира и збрисала све до краја. Остао је само он! Израњављеним прстима  причврстио  је исцепано ћебе чвршће око себе, покушавајући да загреје прозебло тело. Напољу је беснела олуја, страшна и моћна, као оне из прича његових предака. Након ватре дошао је лед. Прекрио је сваки педаљ познатог света, претварајући га у залеђену сферу.  Уредна, ледена купола, надвила се над његовим градом, животом и срцем тако да је било немогуће побећи.

„ Куда “ –помислио је „ када је све пусто ?“

Осећао је како лагано тоне у сан, који га је хипнотички везивао за стање без стања, док је кроз прогорелу пукотину  тупо зурио у слеђену реку. Угашена пукотина се још пушила, у смрдљивим токсичним испарењима, будећи га из транса. Први пут после седам дана он се стресао, одмахнуо главом и осетио стање свести. Благи пркос се јавио у загарављеним очима, остатак  спржене  косе се накострешио на врату, а у мозгу се јавила идеја. Из таме и чемера испливала је на златним крилима свести. (одломак).

 И Анђели  и Лазару желимо пуно успеха у књижевном стваралаштву . Уверени смо да ће српска литерарна сцена тек чути за њихова имена и да ће једног дана постати велики писци.

Aleksandra Mišić