Нова предметност у српској уметности седме деценије 20. века

У Музеју савремене уметности у Београду 26. фебруара је одржана промоција нове књиге у издању Спомен-збирке Павла Бељанског, под називом: „Нова предметност у српској уметности седме деценије 20. века“, која је објављена према мастер раду Катарине Симеуновић, историчарке уметности и кустоскиње Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“.

Директорка Музеја савремене уметности Маријана Коларић на почетку догађаја поздравила је публику и представила ауторку и учеснице промоције − уредницу издања мр Милану Квас, рецензенткиње проф. др Симону Чупић и проф. емер. Ирину Суботић, које су затим представиле књигу.

Управница Спомен-збирке Павла Бељанског Милана Квас појаснила је да је 2020. године ова установа покренула посебну едицију о уметности под називом „Нове перцепције“, са идејом да се на тај начин сагледају важне теме из уметности 20. века − века у ком је и настала колекција Павла Бељанског. По њеним речима, циљ је да се на овај начин афирмишу млади аутори, као и да се публика и шира јавност упознају са савременим тумачењима у уметности.

Због значаја Награде Спомен-збирке Павла Бељанског као подстицаја младим историчарима уметности, одлучено је да у 2023. години буде објављен мастер рад посвећен новој предметности у српској уметности, ауторке Катарине Симеуновић, чија је менторка била проф. др Симона Чупић.

На промоцији се говорило о уметничким феноменима седме деценије 20. века  из визуре уметника који нису заузимали ,,централно“ место на тадашњој београдској и југословенској сцени, као и о њиховом уклапању у друштвено-политичке феномене тог времена.

Проф. др Симона Чупић акцентовала је културне обрасце у којима ова уметност настаје, моделе конзумеристичког понашања и потрошачког друштва, као и проблеме савременог света који су заокупили ауторкину пажњу приликом овог истраживања.

О термину нова предметност који је први увео проф. др  Јерко Денегри, а која је обележила домаћу ликовну сцену шездесетих година, и критичарском опусу тог времена које је Катарина Сименуновић образложила и теоријски проучила у свом раду, полемисала је проф. емеритус Ирина Суботић.

Катарина Симеуновић закључила је у свом излагању да се за шездесете године 20. века заинтересовала посредством једног уметника − Леонида Шејке, чије се стваралаштво великим делом везује за ове године.

На тај начин откривала је и дела других уметника који припадају том периоду, као што су: Радомир Дамњановић Дамњан, Радомир Рељић, Владимир Величковић,  Драгош Калајић,  Душан Оташевић,  Иван Табаковић и др.  Она напомиње да је допринос ових уметника генерисање атмосфере ,,великог одбијања“ која се везује за 1968. годину, као и последице тих дешавања који су довели до јављања концептуале као експлицитне критике друштва.

____________________________________________________________