Novi prevodi Disa

Да поводом стогодишњице од смрти Владислава Петковића Диса његове песме оду у свет, побринуо се Банатски културни центар у Новом Милошеву уз  помоћ Минстарства за културу и информисање.

Банатски културни центар профилисао је своју издавачку делатност на објављивање дела народа и мањина које живе у Војводини, али је направио искорак и бројним овогодишњим издањима додао и Владислава Петковића Диса. Три књиге превода Дисових стихова, на немачки, француски и румунски објављене су почетком 2017. године, а промовисане од 15. до 19. марта 2017.на Сајму књига у Лајпцигу у Немачкој. На немачки језик Дисове песме превео је Јохан Лавунди, на француски  Борис Лазић, а на румунски Иво Мунћан.

Заљубљеност Јохана Лавундија (1956) у српску књижевност потиче још из детињства. Овај књижевник, драматург и преводилац из Улма  потомак је бачких Шваба и део младости провео је у Апатину. Под називом Nirwana  на 170 страна појавио се ове године Лавундијев избор Дисових песама на немачком као и песникова краћа биографија. Заступљене су 72 песме из збирки Утопљене душе, Ми чекамо цара и Недовршене песме, што је најсвеобухватнији превод поезије Владислава Петковића Диса на немачки језик. Пре неколико година Дисову песму Можда спава превели су Петер Хандке и Жарко Радаковић, а Диса је на немачки преводио и Манфред Јенихен.

Борис Лазић (1967) је свој превод Диса на француски  језик насловио према првој збирци Утопњене душе / Les ames englouties.  Лазић је превео 18 песама уз краћи песников животопис. Превод је објављен на 37 страна и у тиражу од само 100 примерака. Борис Лазић, рођен у Паризу, већ се бавио Дисом: у часопису Дисово пролеће 2011. године штампан је његов превод Нирване на француски. Песника који је „ рођен са раном која се не лечи“ заволео је још 1987. када је на Сајму књига у Београду дошао у посед једне Дисове збирке. Борис Лазић живи у Ници, лектор је и предавач српске књижевности на француским факултетима славистике, али и песник, преводилац, књижевни критичар, антологичар.

Иво Мунћан (1943) представио је Дисову поезију на румунском језику под насловом Сумрак снова / Amurgul viselor. На педесетак страна објављено је 20 песама, а у избору су највредније: Тамница, Нирвана, Можда спава, Утопљене душе, Пијанство, Оргије…Уз биографске податке објављени су и краћи осврти српских критичара на песништво родоначелника српске модерне (Светислав Стефановић, Зоран Мишић, Миодраг Павловић, Радомир Константиновић, Предраг Палавестра и др.). Иво Мунћан је истакнути публициста, писац и преводилац у Румунији, носилац бројних награда и признања за стваралаштво и преводилаштво. Препевом Дисових песаама на румунски језик још једном је допринео ширењу српске културе међу Србима који живе у овој земљи, али и упознавањем румунске публике са великанима српске  лирике.

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” у свом Завичајном одељењу чува преводе Лавундија, Лазића и Мунћана као и раније преводе песама Владислава Петковића Диса који су уједно и његов најтрајнији споменик.

_____________________________________________________