О просветитељској мисији Светог Саве

У оквиру предавања „Свети Сава у Хиландару и Студеници”, архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница је у понедељак, 25. септембра у родном Чачку говорио о просветитељском и измиритељском раду првог српског архиепископа.

Програм  је одржан у Великој сали Градске библиотеке Чачак у организацији Удружења „Ирмос”.

Архимандрит Тихон се већ годинама бави изучавањем посланства Светог Саве, које јавности приближава кроз бројна предавања из овог тематског круга. Као доктор теолошких наука до сада је нарочиту пажњу посветио духовном наслеђу Студенице и делатности Св. Саве у овом манастиру између 1207. и 1215. године.

Како је отац Тихон истакао на самом почетку, предавање је засновано на сачуваним средњовековним књижевним изворима, текстовима различитих аутора који крију многе занимљиве податке и представљају значајно, али често не толико познато наслеђе. Као додатна илустрација коришћени су слајдови, на основу којих је дочарана геополитичка ситуација из доба првих Немањића.

Пратећи Савин монашки пут, гост је цитирао одломке из житија и званичних повеља. Посебно је интересантно сведочанство митрополита Антонија Новгородског, који је описао цариградске светиње, нарочито угледни Евергетидски манастир.

Тамо је, како остаје забележено, током дужих периода живео „Сава, српски кнез”, преневши и применивши многа искуства на своје касније послање у Студеници. Током вечери се могло чути о тешкоћама подизања Хиландара који се, упркос свему, брзо развио „од малог и незнатног до велелепне појаве”, као и о кључном Хиландарском типику насталом по угледу на Евергетидски типик.

Друга важна компонента Савине мисије односи се на посредовање у измирењу браће Стефана и Вукана, али и овековечења очеве предаје власти у чувеном „Житију Светог Симеона”. Отац Тихон се осврнуо на карактеристике парафразирања Светог писма, које говоре о томе да је Свети Сава српски народ поистовећивао са израиљским, полажући велике наде у његово духовно уздизање и напредак у хришћанским вредностима.

– Да је он био у праву, уверава нас историја каснијег периода – приметио је архимандрит закључивши: „Време Светог Саве било је веома интересантно. Почео је Четврти крсташки рат, Латини и Франци су узели Константинопољ, Бугарска прима унију, папа шаље легате да крунишу њиховог владара Калојана, а трновски патријарх бива прихваћен под титулом надбискупа. Са свих страна владала је западноевропска прича, а Свети Сава долази у Студеницу и, како каже један историчар, заводи византијски поредак.”

Програм је привукао бројну публику заинтересовану за академски компетентно, а истовремено приступачно излагање провереног саговорника на важну тему из националне културне историје. Након предавања уследила су занимљива питања која је припремила Ирена Чоловић из Удружења „Ирмос”.

____________________________________________________________________