Odblesci za nezaborav

Промоција  књиге Марије Орбовић Нађени одблесци Драгослава Грбића била је последња у низу књижевних програма који су одржани у оквиру изложбе чачанског издаваштва Штампана реч 2014. коју Градска библиотека Владислав Петковић Дис организује по 16. пут. Библиографија завичајног аутора  Драгослава Грбића (1926-1983) који је био песник, прозаиста, драмски писац, новинар, културни радник и много тога још изашла је из штампе крајем прошле године у издању чачанске Библиотеке, а публици је представљена у среду, 18. фебруара 2015. године у галерији Народног музеја у Чачку. Грбић припада оној групи српских књижевника који су и поред веома обимног и разноврсног књижевног опуса остали заборављени бар што се тиче званичне оцене српске књижевне критике, а библиографија Нађени одблесци Драгослава Грбића је покушај да се та неправда исправи.

Марија Орбовић, чији је дугогодишњи рад у Градској библиотеци обележен бројним библиографијама, а Нађени одблесци Драгослава Грбића је последња у низу, посвећени је истраживач књижевне и културне баштине чачанског краја и библиотекар саветник Завичајног одељења у пензији. Добитник је бројних награда: Награде Стојан Новаковић за књигу Чачанско штампарство и издаваштво, двоструки добитник Награде Даница Марковић за рад на књизи Купачица и змија и за биобиблиографију Синише Пауновића – Испуњен живот. Ауторка је награђена и Повељом Библиотекарског друштва Србије 2008. године, Наградом Душан Панковић 2012. а потом и наградом Запис Библиотекарског друштва Србије. Она је говорила о темама којима се Грбић бавио нагласивши да његовом пажљивом оку нису промакле људске мане и слабости, било да је испричао цео догађај, или је он био само повод да се укаже на неку негативну појаву. Писао је о просечности, полтронству, цинизму, самоубиству, лоповима, боемству, угледним породицама некад и у његово време, о транзисторима на улици као новим тадашњим идолима и многим другим појавима. Био је сведок времена, баш као што је и сам постао у епитафу Милована Миње Урошевића: Лирски несмирен, у Недоба оде / у неке тајне одазване воде. / За Сагледан живот ништа нисмо криви: / Клуб „Драгослав Грбић“ место њега живи.

Миладин Вукосављевић, песник, новинар и публициста позабавио се песничким опусом Драгослава Грбића за којег сматра да је баш као Достојевски сва дела писао својом крвљу, из муке коју је преточио у литературу. Он је своје стихове, али и прозу, драме и есеје, а посебно  записе, отпретавао из сопствене муке, а налазио их је и у својој зачуђености над раздешеношћу света и (не)сналажењу човековом у њему. Био је запањен и невероватном изопаченошћу света, који се преобраћао и у нешто још горе од оног који му је претходио…

Нађени одблесци Драгослава Грбића : прилози за биобиблиографију објављена је као 18. књига у едицији Завичајна библиографија која је покренута 1992. године ради афирмације завичајне баштине. Бити библиограф значи несебично радити за друге, исцртавати путоказе којима ће се служити књижевни и други тумачи, када се из будућег времена запуте у неки од прохујалих векова…библиографски знакови које поставимо поред пута могу бити једино наше искупљење пред ауторима о које су се огрешили савременици или пред оним ствараоцима над чијим делом је заборав показао сву своју свемоћ, рекла је Оливера Недељковић, виши библиотекар Завичајног одељења, рецензент књиге и дугодишњи најближи сарадник Марије Орбовић.

Књига Нађени одблесци, која је насловљена према једној Грбићевој песми, осим библиографије његовог дела садржи факсимиле, фотографије и други илустративни аутентичан материјал, али и брижљиво биране прилоге попут есеја Град у коме сам се родио написаног у част завичаја, а који је надахнуто говорио Љубиша Ћирковић.