Odbrana Basare iliti, Fama o nepostojećem B

Kao prvo, „Kontraendorfin“ je odličan roman. Moglo bi se reći: klasičan Basara. Knjiga u kojoj pisac, koristeći opštepoznate simbole oličene, pre svega, u nekim od poznatih imena, aktuelne i mitske, društveno – političke scene (kakva su Ivo Andrić i Desanka Maksimović, na primer), uspešno ukazuje (i prokazuje) na probleme, duboko usađene u tkivo, odavno razvaljenog, srpskog društva. „Montipajtonovski“ (pogledati: „Life Of Brian“) oštro, surovo i precizno, spuštajući sve te intelektualne veličine na razinu običnog, raznim „grehovima“ i teškom svakodnevicom ophrvanog, čoveka, pisac uspeva da razotkrije brojne zablude, greške i stranputice po kojima se vodi i u kojima pliva srpsko (a i šire) društvo, već dugi, dugi niz decenija. Sa te, tematske, strane, ali i sa strane književne realizacije iste, roman „Kontraendorfin“ zaslužuje visoko mesto u  srpskoj književnosti, a samim tim i NIN-ovu nagradu, koju je, na svu sreću, i dobio. Kontroverze koje su se pojavile nakon dodele nagrade, samo opravdavaju sve što je prethodno navedeno.

Drugo, pljuvanje po piscu nagrađenog romana (jer se jasno vidi da pljuvačina ide, isključivo, u tom pravcu, zaobilazeći sam roman u širokom luku), uz pozivanje na, navodno, „nemanje prava“ da se diraju ustoličene veličine (kakve su Andrić i Maksimovićka, recimo), jasno ukazuju na nekoliko problema:

1.) U Srbiji se malo čita, jer su najglasniji u pomenutoj pljuvačini ili oni koji pored Basarine knjige nisu ni prošli ili oni kojima je, recimo, „Lubavni Vikend Roman“, najveći književni domet sa kojim su se susreli;

2.) Postoji jasna podela na „srPsku“ i „srBsku“ književnost, pri čemu ova koja se identifikuje sa nepostojećim B, u najsvetlijoj tradiciji čistog puritanizma, ne dozvoljava da postoji ništa moderno, niti da se dira u (uglavnom prenaglašene, a često i izmišljene) srBske mitove i zablude;

3.) Roman „Kontraendorfin“, iako je već izašao u dva izdanja, niko nije ni pominjao i nikome nije naročito smetao, sve do dodele Nin-ove nagrade;

4.) Evidentna je i čista ljubomora, koja proističe iz, teškom mukom progutanog, a prećutanog priznanja, da je Basara odličan pisac i da je „Kontraendorfin“ sjajan roman;

Treće, ali prilično važno, Basarina, lična i privatna, politička opredeljenja se (poput, očiglednog, nerazumevanja razlike između književnog štiva i stvarnosti), dovode u vezu sa njegovim književnim stvaralaštvom. Što je, iz mnogo razloga, nedopustivo. Autorov prelazak iz jednih dnevnih novina u druge dnevne novine, doživljava se kao veleizdaja epskih razmera, iako se, pri tome, ne zna ni koga je izdao, ni šta je izdao.

Realna razlika se vidi, jedino, u tiražu narečenih dnevnih listova. Bez obzira što sama logika nagoni svakog autora da svoju kolumnu plasira tamo gde će dopreti do što većeg broja čitalaca (što je, možda, jedina Basarina greška), u Srbiji ni to nije slučaj, jer sve te kolumne, praktično, nisu čitane ni u jednom, ni u drugom dnevnom listu. Onaj koga, narečeno štivo, zanima, isto prati na „Netkolumnama“ ili na društvenim mrežama, a na kojima je, vidi čuda, Basarina kolumna ostala, nedirnuta i nepromenjena.

U prevodu, Basarina veleizdaja se u realnosti nije ni dogodila. Jedino što se dogodilo, a zbog čega ovaj tekst i nosi naslov „Odbrana Basare“, jeste njegovo, očigledno, razočarenje i dizanje ruku od jalove, iscepkane i nesposobne srpske opozicione scene, koja sve više mutira u, gorepomenuto, nepostojeće B (a koje je, u mnogome, oličeno u aktuelnoj vlasti). To nikako ne znači da se Basara, kao što vole da mu pripisuju, na bilo koji način približio aktuelnoj vlasti. Naprotiv, sve ovo više liči na to da je Basara ostao isti, a da su se, jedino, okolnosti oko njega promenile. Naravno, na gore. Tačnost ili netačnost ovakvog utiska će, svakako, pokazati vreme.

Na samom kraju, NIN-ova nagrada je, ipak, dokazala svoj uticaj. Pa čak i ako se taj uticaj (osim činjenice da se u Srbiji, pored ljubavnih romana, jedino prodaju knjige na kojima, često i istaknutije od naslova samog dela, stoji da je pisac nagrađen NIN-ovom nagradom) svodi na to da se u javnosti, bez obzira na kontekst, ipak polemiše o književnosti. U zemlji u kojoj se slabo čita, pročitano teško, ili nikako, razume, u kojoj cvetaju teorije zavere i najrazličitije deluzije, bilo kakva, pa i neosnovana, rasprava o književnosti, zaslužuje pohvalu. A Svetislav Basara je, još jednom, dokazao vrednost svoga dela, jer, poslovično, samo ono što izaziva kontroverze i rasprave, zapravo i poseduje neku vrednost. Posebno kad se kloni od, najrazličitijih, nepostojećih B.

Rastko Radičević

_______________________________________________________________________