Odluke žirija o konkursima Disovog proleća

Најбољи есеј о Дисовом стваралаштву

На овогодишњи Конкурс за есеј о Дисовом стваралаштву или одјецима његове поетике у опусу лауреата Дисове награде пристигло је осам есеја, који се разликују према обиму, интерпретативним дометима, провокативности постављених хипотеза и модусима њихове аргументације, али исто тако и на нивоу језичко-стилских одлика, техничке уређености и граматичке исправности.

Петар Д. Такић

Узевши у обзир тематску компактност, убедљивост у поставкама и анализи изабраног проблема, упућеност у књижевнокритичке одговоре на Дисово песништво, али и у иманентнопоетичка својства Дисове лирике, прва награда додељује се есеју „Песник и критика – прилог уз (узалудни) песнички скандал. Наднивои критике Дисаˮ (шифра: Микеланђело), чији је аутор Петар Д. Такић.

Будући да је за књижевну историју као и историју метакритичке мисли изузетно погубно затварање у калупе, неинвентивно преузимање осведочених и ауторитетом потврђених судова о аутору који читаво столеће заузима статус канонског писца националне литературе, полемичко-критички осенчен, здравом сумњом задојен и на тежњи за преиспитивањем рецепцијских стереотипа заснован, есеј Петра Д. Такића разоткрива оригиналног, младог тумача српске књижевности, кадрог и вољног да се одупре налогу аутоматизма у интерпретацији како стваралаштва Владислава Петковића Диса, тако и његових књижевнокритичких процена, почевши од аподиктичне и за даљу контекстуализацију Дисове поезије пресудне Скерлићеве, све до данашњих, на ову иницијалну умногоме ослоњених.

Биографија

Петар Д. Такић рођен je 29. јануара 2001. године у Лесковцу. Одрастао је у Власотинцу где је завршио сновну као носилац Вукове дипломе, средњу школу као ђак генерације. Тренутно је апсолвент на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, група за српску књижевност и језик са компаратистиком. У средњој школи писао је поезију, а сада објављује прозу – кратке приче, у часописима.

Иако се може сматрати претежно разјашњеном и са многобројних аспеката осветљеном, Скерлићева критичка интервенција у оквирима једне поетике, али и канона целокупне српске књижевности, у есеју Петра Д. Такића метакритички је пропитана, пропуштена кроз индивидуалну оптику самосталног тумача, проблематизована, те учињена актуелном и инспиративном и у контексту данашње науке о књижевности.

Друга награда додељена је есеју „Дис, Бошковић, Црњански, језиво болно – свеˮ (шифра: Ave Maria), чија је ауторка Јелена Милић из Ниша. Препознавши у хетерогеним поетизацијама смрти, елементима интимне метафизике, левинасовској бризи за другога, кризи хуманитета, те у бинарним опозицијама као што су сакрално: профано, материјално: натчулно, молитвено: психоделично, нежност: насиље итд. елементе метафизичке и (по)етичке димензије стваралаштва тројице српских песника (Диса, Црњанског и Драгана Бошковића), Милићева је указала на плодотворно присуство рефлексâ уметничког израза Владислава Петковића пре свега у песничком дискурсу истакнутог представника савремене поезије, какав је Бошковић, добитник Дисове награде за 2022. годину.

Трећа награда припала је есеју „Чуло и сензација у Утопљеним душамаˮ (шифра: Исак Доброљубов), чији је аутор Павле Зељић из Липничког Шора. Полазећи од Хегелових и Грамшијевих поставки, аутор наведеног есеја анализира богат метафорички комплекс Дисове поезије, у којем убедљиво изналази рефлексе духовних појава и појмова, сведочећи о његовој подесности за разнолика интердисциплинарна тумачења.

Одлука жирија донета је једногласно, на двочасовној конструктивној седници, на којој су детаљно размотрене одлике свих есеја који су ове године стигли на конкурс. Жири је радио у саставу: др Милица Ћуковић (председница), доц. др Милош Јоцић и мср Катарина Пантовић.

У Београду, 22. априла 2024. године

Наградa „Млади Дис” Симони Дмитровић

Стручни жири за доделу Награде „Млади Дис” за 2024. годину, који је радио у саставу Ален Бешић (председник), Марјан Чакаревић и Бојан Васић (чланови), након пажљивог ишчитавања и проматрања пристиглих рукописа је на састанку одржаном 10. маја у Београду одлучио ко ће понети ово вредно признање. Одлука да Награда „Млади Дисˮ за 2024. припадне рукопису под насловом Осим шумског пожара, потписаног шифром „Пурпурна собаˮ, донета је једногласно.

Симона Дмитровић

Највреднији, најузбудљивији сегмент рукописа Осим шумског пожара чији је аутор Симона Дмитровић, односи се на оживљавање фигура и уопште наслеђа античких митова. Основни тематски круг ових песама обухвата оно што је на известан начин уобичајено за младе песникиње и песнике: одрастање, емоционално и телесно сазревање, сложене породичне и међуљудске односе, унутрашње ломове који прате све ове процесе.

На исти онај начин како су ти процеси и у самом животу неухватљиви и мутни, и у песмама Симоне Дмитровић лирски догађаји су по правилу само наговештени, наслућени, језички тако затамњени да читалац мора сам да их допише и домашта.

Биографија

Симона Дмитровић рођена је 16. маја 1999. године у Београду. Основну и средњу школу завршила је у Горњем Милановцу. Студирала је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. У зборнику Слово Ћирилово, у издању Библиотеке „Браћа Настасијевићˮ, објавила је свој сценарио On Shakespeare’s deathbed са којим 2019. године учествује на филмском фестивалу у Велсу у Енглеској. Пише песме и краћа прозна дела. Живи и ствара у Београду.

Стога је посезање за митолошким ликовима и обрасцима из антике срећно одабран и зрео уметнички поступак, јер преко њих не само да све оно што се слути добија јасан песнички облик него се показује и лепа свест ауторке о класичној књижевној традицији.

Ове године је на конкурс пристигао сразмерно мали број рукописа (десет) и осим награђеног нема ниједног рукописа који би био за похвалу, сматра жири.

___________________________________________________________