Оскрнавили споменик настрадалим Чачанима

Споменици и спомен-обележја посвећени палим борцима за отаџбину непроцењиво су историјско културно добро народа нашега краја.Војска, рат, борба и умирање за отаџбину имају посебно место у култури сећања српског народа и дугу традицију. Сећање на жртве и подвиге људи који су се борили и дали животе за отаџбину увек су се високо ценили и уздизали. Идеја о чувању успомене на мртве/погинуле ратнике појављује се у Србији током Првог српског устанка, а крајњи облик је добила 1889. године када је установљен „Спомен дан палим борцима за отаџбину“ (Видовдан, тада 15. јун, по старом календару).

Последњи ратови, грађански рат 1991-1995. и НАТО агресија и бомбардовање Србије 1999. године, обележени су од стране локалне самоуправе са спомен-обележјем у згради Скупштине града Чачка (24. мај 1998) и спомеником посвећеним погинулим Чачанима од 1991. до 1999. у парку код аутобуске станице (откривен 2009). Подигнути споменик и спомен-обележје имају две поруке: „Нека се не заборави!“ и „Отаџбино, памти нас!“ Локална власт, политичке партије, војска, полиција, борци и удружења неких других ратова, као и грађани „не заборављају и памте“ ове догађаје и наше изгинуле суграђане само 24. марта, када се парадно положе венци и одрже „патриотски“ и „хришћански“ говори. Појаве се ту и учесници ратова 90их, ратни ветерани, породице настрадалих, њихова удружења … некако неприметно.

И тако из године у годину. Између две свечаности, ратни ветерани настављају и даље своју борбу, тражећи своја законска права за бољи статус у друштву, здравствену и социјалну заштиту, радно место, против немаштине. И даље страдају (ПТС), број жртава се повећава. Након сваке нове жртве, покрене се поново прича (између две свечаности) и мало помогне угроженим ратним ветеранима. Утркују се именовани и неименовани донатори, политичари, удружења, медији. Сете се ратника отаџбине заједничке и наравно, сликају се да остане забележено и незаборављено, као и посвећени споменик жртвама ратова 90их.
А Споменик … све неприметнији, невидљивији… Могао је поред њега 2017. године и базен да стоји, неприметно дрско.

Прошле 2019. године „свечано и пригодно“ обележенa је у Србији и Чачку 20-ишњица од НАТО агресије. Окупили су се испред споменика 24. марта, као и сваке године, одржали говоре, наглашавајући по ко зна који пут да „никада нећемо заборавити“. Исте године, за Дан града Чачка (18. децембар) отвори се свечано улица 10 (Булевар војводе Радомира Путника).
Година 2020, споменик жртвама 90их са новим детаљима и изгледом – кантом за смеће и шахтом, стоји пркосно и у ставу мирно пред легендарним српским војсковођом – Булеваром војводе Радомира Путника. Додуше, на самој ивици … и шаље поруку, грађанима и будућим покољењима, пролазницима који пролазе у луксузним аутомобилима (не баш и сви):
„Путниче намерниче, када прођеш овим путем (п.а. Булевар Војводе Р. Путника), сети се свих ратника који погибоше за веру и отаџбину кроз векове. Овај споменик нека те подсети на све ратнике из општине Чачак који своје животе жртвоваше у ратовима на просторима некадашње Југославције од 1991. до 1999. године. Нека њихова борба не буде заборављена, а жртва узалудна, већ нека за нова покољења послужи као пример родољубља“.

Потпис у Наше и Ваше име ставише, а ми додасмо још у заградама – „(НЕ)Захвални грађани Чачка (и …. ???!!! нека се сами пронађу)“.

За поређење, погледајте како изгледа споменик умрлим српским војницима 1917-1919, у Гардерену, у Холандији.

Горан и Данијела Давидовић