Osnovne škole u čačanskom okrugu

У уторак, 16. јуна, у 18 сати у Педагошкoм музеју (Узун Миркова 14) у Београду, одржаће се промиција књиге „Основне школе у чачанском округу  1918-1945“ ауторке Ковиљке Летић.

прво издање, 2014, 15 х 23 цм, 616 стр., броширан повез, ћирилица

О књизи ће, осим ауторке, говорити: др Станоје Ивановић, професор Учитељског факултета у Београду, Лела Павловић, директорка Међуопштинског историјског архива у Чачку и Борисав Челиковић, уредник издања.

Књига указује на чињеницу да се образовни ниво једног друштва огледа, пре свега, у развијеној школској мрежи и оптималном распореду и раду основних школа. У целој Србији, па и у чачанском крају, због одласка становника у градове и пада наталитета, престале су с радом школе у појединим селима. Школе које су имале и по неколико стотина ученика тридесетих и четрдесетих година 20. века, данас имају по само три, четири ученика, што је последица вишедеценијског напуштања села, поготову оних у брдско-планинским подручјима, и одласка у градове.

Раније је долазак учитеља у сеоску школу био веома битан. Осим тога што је преносио знање, васпитавао децу и омладину, учитељ је учествовао у животу и раду сеоске заједнице, а његов одлазак и гашење школе били су знак да се селу као заједници ближи крај и да је препуштено лаганом умирању. Дакле, сеоска школа значајна је културно-просветна установа. Учитељ у сеоској школи проводио је време са сељацима у кући и на њиви, на свадби и на сахрани, био је угледан гост на породичној слави, саветник за унапређивање газдинства, чување здравља и ауторитет у тумачењу политичких збивања. Речју, и учитељ и васпитач  и просветитељ, поштован и вољен.

______________________________________________________________________________