Otkrivamo drugo lice

Šta bi se dogodilo da je Hitler upisao likovnu akademiju? Da li bi svet bio drugačiji da ga je pogledalo njegovo drugo lice, drugi čovek iz njega i da li bi svet bio bolji i lepši … O tome nam govori Erik-Emanuel Šmit u svojoj knjizi Drugi život Adolfa H. Dobro je poznat našoj čitalačkoj publici koja se raduje ponovnom susretu s jednim od najpopularnijih dramskih pisaca i prozaista.

Clio je Šmitov domaćin na ovogodišnjem sajmu knjiga. Na štandu Francuske, počasnog gosta, razgovaraće se o njegovom stvaralaštvu i drugim licima onih koji su obeležili našu istoriju. Autor će razgovarati sa čitaocima i potpisivati svoje knjige na štandu kuće Clio 28. oktobra u 16 sati. Promocija knjige Drugi život Adolfa H. biće održana na francuskom štandu u 17 sati.

Veoma zanimljiva autodemistifikacija i traženje drugog u sebi, u svojoj profesionalnoj biografiji, može se naći u samosusretanju Todora Kuljića u njegovoj jedinstvenoj Anti-autobiografiji. Suptilno tkanje istine o sebi i svom odnosu prema modi pronalazimo kod Kler Vilkoks, u knjizi Pačvork.

Dok s nestrpljenjem iščekujemo da se pojavi Psihologija prijateljstva u ediciji Imago, dobili smo jedno od najlepših svedočanstava o prijateljstvu dva velika umetnika, o njihovom druženju u krugu stvaralaca koje dobro poznajemo i cenimo. Italijanske šezdesete, sedamdesete i svedočanstvo o neraskidivom prijateljstvu Dače Maraini i Pjer Paola Pazolinija, u epistolarnom kazivanju zabeleženo je u knjizi Dragi Pjer Paolo.

S obzirom da je sve više onih kojima je potrebna pomoć u otkrivanju svog ili svojih lica, ovogodišnja produkcija u psihološkoj  ediciji Imago otkriva puteve i načine podrške. Grupa autora načinila je psihološki vodič za porodice S one strane zavisnosti, a profesor Ričard G. Erskin nam otkiva svoje transakcione metode u studiji Rana emocionalna konfuzija. Stiže i novo, šesto prošireno i izmenjeno izdanje izuzetno popularnog kolektivnog dela Psihoterapija, koje su priredili doajen psihijatrije, profesor Ljubomir Erić i Aleksandar Dimitrijević.

O licu koje prepoznajemo u ogledalu bibliokulture, profesorka Julija Ščerbinjina raspravlja u antropološkoj studiji Doba biblioskopa, dok imaginaciju pokretne slike istražuje profesor Rastko Ćirić u svom vodiču za animaciju koji je nazvao Oživite crteže.

Izbor iz ovogodišnje produkcije ne možemo a da ne obeležimo knjigama koje nas usmeravaju na razumevanje istorijskog konteksta u kome se nalazimo, na najmanje dva lica istorije, ne samo poželjna i nepoželjna, već ona koja možemo i ona koje ne možemo da razumemo i prihvatimo.

Iščekujemo filozofsko istraživanje Antoni Kliforda Grejlinga Rat, u kojem nam tumači problem sukoba kao jednu od intrigantnijih,  živih tema među sociolozima, antropolozima, psiholozima, politikolozima. Ista tema ali u individualnom ključu  predmet je istraživanja Dejvida Pilgrima, koji pokušava u studiji Identitetska politika da pruži pouzdan odgovor na jednostavno pitanje ‘gde grešimo’….

Svoje autentično svedočenje u senci rusko-ukrajinskog sukoba beleži Miloš Starović (gost na ovogodišnjem sajmu) u knjizi Kraj jedne ere, dajući prikaz prekida bankarskog krvotoka i slom civilizacijskog poretka opservacijom najosetljivjih odnosa Istoka i Zapada.

Na kraju, posebno mesto dajemo novom i veoma traženom izdanju Istorije privatnog života u Srba, autora Marka Popovića, Miroslava Timotijevića i Milana Ristovića, knjige koja je objavljena i na engleskom i ukrajinskom jeziku.

Pored političke i društvene istorije, teorije istorije i arheologije u ediciji Polis, pre 25 godina pokrenuli smo jedan od najvećih i najznačajnih izdavačkih projekata, Istoriju privatnog života. Inspirisani istorijom privatnog života u pet tomova koju su zamislili i priredili francuski istoričari Filip Arijes i Žorž Dibi, objavili smo još šest knjiga o istoriji privatnog života u Srba. Čini se da smo uspeli da razotkrijemo drugo, lepše lice istorije – svakodnevno, pojedinačno, graditeljsko.

____________________________________________________________________