Prethodni članak
Отварање 31. Меморијала Надежде Петровић
У суботу 1. октобра у Уметничкој галерији ,, Надежда Петровић“ уприличено је отварање 31. Меморијала Надежде Петровић под називом ,,Гестови, знакови живота“ селекторског двојца Бојана Ђорђева и Синише Илића. Манифестацију су свечано отворили градоначелник Чачка Милун Тодоровић и директор Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ Бранко Ћаловић заједно са селекторима и уметницима учесницима.
Бранко Ћаловић је најпре поздравио све присутне пожелевши добродошлицу. По његовим речима ,,Меморијал Надежде Петровић је међу најстаријим манифестацијама ове врсте у нашој земљи и важно тачка сусрета уметника различитих генерација, уметничких полазишта и опредељења из целог региона – управо оно чему је Надежда Петровић тежила организујући у Београду Прву Југословенску изложбу 1904. године која је и била инспирација чачанским културним посленицима при оснивању Меморијала“.
Он је додао да је пред присутнима ,,нова изложба, ново виђење савремене уметничке сцене, нов приступ теоријског разматрања позиција савремене уметности и уметничког активизма афирмација савремене праксе која подстиче и подржава креативо стваралаштво уметника и кустоса.“
У свом обраћању директор Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ појаснио је и да су у овом издању Меморијала померене границе кустоских пракси односно да се актуелна проблематика која се одражава кроз уметничке наративе ,,презентује на нивоу перформативног“ чинићи једну врсту икорака са акцентом на извођачким уметностима.
Затим су се и селектори обратили присутнима. Бојан Ђорђев рекао је да је на неки начин гест принцип организације ове изложбе и саме селекције:
– Гест је брза спонтана реакција уметника и уметница којом они сигнализирају знакове живота, виталност, очај, срећу, све што указује на постојање уметности, и на то да се иста дешава чак и у времену короне и светских оружаних сукоба.
По његовим речима водиља за селекцију била је слика Надежде Петровић ,,Море“ из 1910. године где је ,,видљив и Надеждин гест и слобода сликања“. ,,У том тренутку када настаје та слика настаје и перформанс сликања“.
За ову изложбу значајан је још један историјски рад, видео запис перформанска Ивана Кожарића који како каже Ђорђев ,,разбијајући рамове слика поручује дa живимо ван оквира“.
Ђорђев је закључио да се ,,концептуално између та два рада са почетка 20. и 21. века налазе и све остале интерпретације геста које се могу видети на овој изложби.“
Синиша Илић се захвалио колективу Уметничке галерије ,,Надежде Петровић“ и осталим учесницима реализације изложбе на енергији и труду који је довео до издања 31. Меморијала.
Градоначелник Чачка Милун Тодоровић у свом обраћању је нагласио важност Меморијала као манифестације од значаја за културу и уметност града Чачка чији је симбол и традиција, због чега је континуирано подржавана реализација ове манифестације.
Подсећамо да је 31. Меморијал Надежде Петровић отпочео већ у априлу када су у јавном простору засађене младице пауловније, рад у зачетку уметнице Катарине Поповић под називом ,,Не заборави да дишеш“.
Пре свечаног отварања посетиоци су имали прилике да виде два перформанса: на Атлетској стази Спортског центра ,,Младост“ у Чачку перформанс под називом ,,Тime“ извео је Стефан Лукић а након тога на платоу и у Културном центру Чачка уметница Ола Маћиевска извела је наступ под називом ,,Просторне фигуре“. Већ у току церемоније отварања перформанс су приредили и Неда Ковинић (,Луцкасте другарице“) а затим и Синиша Лабровић (,,Црта II“).
На 31. Меморијалу изложени су радови 20. уметника и уметничких група у изложбеном простору Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“, ,,Спомен збирци Богића Рисимовића Рисима“, Културном центру Чачка, Градској библиотеци, и јавним просторима и површинама укључујући рад чачанских средњошколаца са уметником Беном Кејном.
Меморијал ће јавности бити доступан до 13. новембра а у току трајања манифестације биће приређена вођења, разговори и презентација каталога изложбе.
________________________________________________________
E baš je Memorijal Nadežde Petrović dostigao svetski nivo ili razumljivije za naš narod, nivo Sranja oko panja.
Stvarno sam impresioniran četkama i metlama.
Mislim da treba da primite u radni odnos još stručnjaka, malo je stručnjaka koji ovo napraviše.
Sram vas bilo bre koga vi pravite budalom.
Ne preteruj, onaj deo sa behatonom je baš pun pogodak (za odlivenog mozgonju)
Pa lepo si sam sebe objasnio potpisom, sve ostalo što si napisao je potpuna budalaština. Galerija Nadežda Petrović i Memorijal su,nažalost,retki izuzeci koji ovaj grad čine značajnim i izvan naših granica, kako fizičkih, tako i mentalnih. Uvek provokativno, angažovano, bez korektnosti, pa i političke… Potpuna kontra malograđanštini!
U vremenu kada su rasni umetnici postali deficitarni, primat su preuzeli oni sa sumnjivim darom, slabim karakterom i nemoćni, a domet im je skroman.
„Našom likovnom scenom vladaju instalacije i performansi, samo što ja ne vidim razlog zbog čega su ih prišljamčili slikarstvu kad to mnogo više ogovara pozorištu. Svaki netalentovani momak sakupi izvesnu količinu đubreta, ogradi je belim konopcima i proglasi je umetnošću. A o tome se posle pišu eseji…“ (Momo Kapor, „Politika“ 2006)
E moj Momo, da si živ pa da vidiš svakodnevne performanse na jednoj građevini u Dragačevskog ulici. Evo danas su bacali šut sa svih terasa na jednu gomilu koja doseže do prvog sprata. Prašina se digla do sedmog sprata.
Ako su sa svih spratova bacali na istu gomilu onda je to umetnost ili umeće (majstorstvo). Dobro je da smo bar i u tome jedinstveni, da bacamo smeće na jednu gomilu. Lakše je pokupiti???????