Otvorena etnološka postavka u renoviranoj Hadžića kući

U Čačku je otvoren za javnost „Etnološki muzej“ u obnovljenoj Hadžića kući i stalna etnološka postavka „Gradska kuća“, investicija vredna 52 miliona dinara. Uz dramski vremeplov „Zapisi u kamenu“ proslavljeno je otvaranje ove postavke,  otvaranju su prustvovali Milun Todorović, gradonačelnik Čačka i Delfina Rajić direktorka Narodnog muzeja u Čačku.

Inače izgradnju  tj. renoviranje Hadžića kuće, u kojoj je donedavno bila Uprava Gradske biblioteke, pratilo je beskonačno produžavanje rokova i ponavljanje već izvedenih radova,pa su tako zidovi više puta krečeni i prekrečavani, postavljana pa menjana dekorativna rasveta, postavljane pa skidane i nanovo postavljane keramičke pločice … sev dok krajnja cifra troška izvođenja radova nije dosegla basnoslovnih 52 miliona dinara.

„Originalni pod“ gradske kuće s kraja 19. veka u Čačku

Očigledno je ovo bilajoš jedna od brojnih investicija koja je korišćena za „pumpanje“ računa i troškova i uzimanje provizija, što bi nakon promene lokalne vlasti u Čačku moglo biti predmet ozbiljne istrage.

U svom svečanom govoru prilikom otvaranja objekta koji je pretenciozno nazvan Etnološki muzej u Čačku, mada je u pitanju samo manja jedinica ne tako muzejski vredne etnološke postavke, gradonačelnik Čačka Milun Todorović nije pomenuo kašnjenje radova i „pumpanje“ troška koji je pokriven milionima građana iz budžeta Republike Srbije i Grada Čačka.

– Kada je 1854. godine Vladimir Hadžić  izgradio ovu prvu gradsku kuću na sprat, postavio je temelje pre svega zadužbinarstva u našem gradu. Bio je vizionar, imućan, ali je vodio računa o opštem interesu. Koliko je učinio za naš grad pokazuju samo artifakti koje imamo o njemu. Borio se za opšte dobro, za Gimnaziju i prvo čitalaštvo… Ovakav biser u našem gradu čini poseban biser u turističkoj ponudi Čačka i Srbije. Samo u ovoj godini oko 217 hiljada ljudi je posetilo Čačak, a naša želja je da ih u narednim godina bude još više – izjavio je Todorović uz napomenu da je ovo jedan od važnijih projekata koji su realizovani u godini kada je grad Čačak Nacionalna prestonica kulture Srbije i da su zajedno sa Vladom Republike Srbije za njega izdvojena značajna novčana sredstva, tačnije 52 miliona dinara (33 miliona od Ministarstav kulture RS i 19 miliona iz budžeta Grada Čačka).

Telefonski aparat na zidu – uprkos istorijskoj činjenici da telefona u Čačku u 19. veku nije bilo

– Kompletna obnova ovog zdanja urađena je uz budan nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, koji je bio i Nadzorni organ – dodao je gradonačelnik, valjda u nameri da nekim stručnim autoritetom, koji već odavno to nije, zabašuri arčenje novca iz budžeta.

I struka koja se pojavila na otvaranju ovog objekta, potvrdila je da nije u pitanju nikakav Etnološki muzej, već etnološka postavka u renoviranom objektu Hadžića kuće, koja po svojoj istorijii može poneti epitet Gradske kuće iz 19. veka.

– Rekonstruisana Hadžića kuća oslikava kulturu stanovanja gradske porodice krajem 19. i poče 20. veka sa vrednim predmetima koji su činili život građanskog Čačka toga doba. Ova kuća ima snažnu simboliku za Čačak, ne samo po arhitekturi već i po ljudima koje je ugostila. Knez Mihailo Obrenović je boravio u ovoj kući 1861, a knez Milan Obrenović 1869. godine. Hadžića kuća predstavlja dragocen dokument o tadašnjim stambenim prilikama. Pokazuje nam kako se organizovao svakodnevni život, kako se privređivalo i kakvi su bili običaji. Uz Muzej košarke, stalna etnološka postavka u Hadžića kući  je važno svedočanstvo naše prošlosti koje dobijamo zahvaljujući projektu Prestonica kulture Srbije. Njihov cilj je da prikažu bogato istorijsko i kulturnog nasleđa kako Čačka, tako i Srbije i kao takve imaju nemerljiv značaj ne samo za lokalnu već i za nacionalnu kulturu. Posle više od 20 godina ponovo ste u prilici da posetite novu etnološku postavku, razgledate i doživite duh nekadašnjeg Čačka. Imate priliku da osetite grad koji je nastajao dan po dan, grad koji se gradio i razvijao u ritmu svojih sugrađana, ali i stanovnika koji su dolazili i prolazili ostavljajući svoj trag – izjavila je Delfina Rajić, direktorka Narodnog muzeja u Čaku, i ovom prilikom se posebno zahvalila Ministarstvu kulture RS, Gradu Čačku, ali i autorkama postavke Snežani Šaponjić Ašanin i Ivani Ćirjaković, etnolozima i muzejskim savetnicama, koje su prikupljale tragove prošlih epoha na prostoru Čačka i gradile obrise nove etnološke postavke.

Inače, jedno vreme najavljivano je da će Muzej košarke koji je direktorka Rajić pomenula biti upravo u Hdžića kući, ali je neko iz lokalne vlasti konačno shvatio da to nije primeren objekat za takvu namenu. Izjavu doirektorke Rajić o značaju Muzeja košarke u okviru projekta Čačak – prestobina kulture, ipak treba shvatiti uslovno jer godina u kojoj je Čačak po volji vladajuće stranke proglašen prestonicom kulture u Srbiji je na izmaku, a objekat Muzeja košarke još uvek nije ni blizu završetka grubih građevinskih radova, pa bi se zapravo moglo reći da je to još jedna skupa i promašena investicija, svedočanstvo javašluka i nesposobnosti onih koji su rukovodili projektom „Čačanska rodna“.

Malobrojna publika na otvaranju renovirane Hadžića kuće mogla je da prati  dramski vremeplov „Zapisi u kamenu“.

Monološko kazivanje rimskog viteza Tiberija Klaudija Gala iz 3. veka nove ere publiku je vodilo hodnom stazom u 6. vek i doba Vizantijskog cara Justinijana, jednog od najuticajnijih vladara ljudske istorije, zatim do Gospe od Gradine, koja je svedočila da na Jelici beše grad. Sublimirajući život i običaje sa polovine 19. veka i stalnu postavku Etnološkog  muzeja u prvoj Čačanskoj dvospratnici – kući imućnog Vladimira Hadžića, publika je imala prilike da oseti duh i atmosferu živih slika u muzejskoj postavci sa vrednim predmetima tog perioda.

Režiju potpisuje Vladimir Jocović, autor teksta je Miljan Guberinić, a uloge su tumačili Nikola Vasiljević (Tiberije Klaudije Gal), Una Đelošević (Gospa od Gradine), Ivan Vučković (Car Justinijan), Vladimir Jocović (Vladimir Hadžić) i članovi Morava teatra. Za kostime bila je zadužena Tijana Trailović, dizajn svetla i tona Nex Sound, dizajn zvuka Milena Gavrilović, a za realizaciju Reprodukcija doo – Beograd, Programski  tim Čačanska Rodna, Narodni muzej Čačak. Produkcija: Čačanska Rodna 2023.

Podsećamo, „Hadžića kuća“ je bila prva čačanska dvospratnica, koju je još 1854. godine podigao Vladimir V. Hadžić, trgovac, tada jedan od najbogatijih žitelja varoši. Često je menjala vlasnike, a sada je u njoj „Etnološki muzej“ i stalna etnološka postavka „Gradska kuća“, koja će predstaviti enterijer građanske kuće iz druge polovine 19. veka i prvih trideset godina 20. veka. Postavka sadrži nameštaj i pokućstvo koje je  pripadalo starim čačanskim porodicama Kren, Gavrović, Pantelić, Nikolić, Protić, Sekovanić, Ćirković i mnogih drugih i predstavljaju vredne predmete koji su činili život građanskog Čačka iz tog perioda.

Postavka prikazuje mnogo zanimljivih detalja smeštenih po sobama koje su u to vreme bile raspoređene po značaju: na spratu Veliki salon do ulice, spavaća i devojačka soba do dvorišta, a u prizemlju trpezarija, mali salon i radna soba do ulice, a manje važne prostorije do dvorišta.

Među svim prostorijama dominira Veliki salon koji je svedočio o položaju ukućana u društvu. U njemu su primani gosti i bio je opremljen najlepšim i najvrednijim komadima nameštaja, često nabavljenim u inostranstvu (zavese, porcelan, knjige, likovna dela, muzički instrumenti, porodične fotografije i ručni radovi). Mešavina stilova bila je veoma česta pojava u enterijerima krajem XIX i početkom XX veka, pa je tako bilo uobičajeno da se u istoj prostoriji nađu pirotski ćilimi, češki lusteri i nemački porcelan.

Osim Velikog salona postavka ističe i spavaću i devojačku sobu. Spavaća soba od ptičjeg javora iz dvadesetih godina XX veka ukazuje na privatni život porodice. Kreveti su zastrti posteljinom, ćilimima, ukrasnim jastucima, a na svakodnevni život porodice ukazuju i odabrani odevni predmeti (kombinezoni, čarape, kućne haljine i papuče).

U svakoj kući toga doba u kojoj je bila devojka, udavača, sa velikom pažnjom je uređivana devojačka soba (sa metalnim oslikanim krevetom, ormarom, komodom za rublje, komodom sa ogledalom, vaškasnom sa priborom za umivanje itd). Enterijer je dopunjen odabranim predmetima od tekstila vezenim jastučnicama, posteljinom i peškirima.

_________________________________________________________________