„Pčelica“ spremna za sajam

Goran Marković, direktor izdavačke kuće „Pčelica“, predstavlja nam nove knjige za predstojeći 61. Međunarodni beogradski sajam knjiga.

Za Pčelicu je 2016. godina bila izuzetno uspešna. Vredna ekipa ovog čačanskog izdavača predstavljala je srpsko izdavaštvo za decu na mnogim domaćim i regionalnim književnim manifestacijama, kao i na velikim svetskim sajmovima. Utiske o sajamskim nastupima u tekućoj godini iznosi nam vlasnik i direktor ovog vrednog roja pčelica, Goran Marković.

– Pčelica svoj izdavački program godinama predstavlja na svim značajnijim književnim manifestacijama u zemlji i regionu. Ipak, dok neke od tih manifestacija proživljavaju krizu u vidu slabe posećenosti čitalaca, ali i nedovoljne angažovanosti organizatora, naš jedinstven i veoma značajan Međunarodni beogradski sajam knjiga odoleva još uvek izazovima vremena i zaista predstavlja značajan događaj na kojem se okupljaju brojni izdavači, pisci, ilustratori, knjižari i mnogi drugi ljudi koji se bave knjigom. Pčelica poslednjih nekoliko godina predstavlja srpsko izdavaštvo za decu i na poznatim međunarodnim sajmovima u Bolonji i Frankfurtu. Uspeli smo da spojimo lepo i korisno, da putujemo po svetu u potrazi za novim knjigama koje želimo da objavimo, ali i da ponudimo kolegama naše knjige. Do sada smo uspeli da ustupimo prava na objavljivanje naših izdanja izdavačima iz Češke, Slovačke, Bugarske, Islanda, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, a u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini imamo svoja ovlašćena predstavništva.

• Da se trud isplati i da su rezultati ozbiljnog bavljenja izdavaštvom za decu vidljivi i podržani od strane stručne javnosti, svedoče i brojne nagrade koje ste dobili ove godine između dva velika sajma knjiga u Beogradu.

– Nagrade su ugodna društvena priznanja, od njih se ne živi, nisu uvek najbolje merilo uspeha, ali bismo bili neiskreni ako bismo rekli da nam nisu bitne i drage i da nas ne obavezuju da budemo još bolji. Zanimljivo je da se ove godine zbog velikog broja autora i objavljenih izdanja nagrade nisu koncentrisale samo na jednog autora i knjigu, već su se nizale za različite kategorije stvaralaštva za decu, od najbolje knjige, do najlepših ilustracija, ali je Pčelica dobila i niz priznanja za doprinos razvoju književnosti za decu. Pomenuo bih nagrade na sajmovima u Novom Sadu, Pirotu, Banjaluci, Podgorici, Herceg Novom, nagradu Večernjih novosti „Gordana Brajović“, dve nagrade „Dositejevo pero“, a nedavno smo u Minsku, u Belorusiji dobili i nagradu za najbolju knjigu – ediciju za decu na slovenskim jezicima posvećenu istoriji i kulturi slovenskih naroda, za serijal knjiga poznatog pisca Slobodana Stanišića „Deca čitaju srpsku istoriju“.

• Pred nama je 61. Međunarodni beogradski sajam knjiga. Pčelica je nedavno objavila katalog novih izdanja i čitaoce će sigurno interesovati kakve je knjige Pčelica pripremila u svojoj košnici.

– Pripremili smo preko 70 novih naslova  koje ćemo predstaviti na Sajmu. Trudili smo se da pokrijemo različite oblasti izdavaštva za decu. Predstavićemo nove naslove Raše Popova, Ljubivoja Ršumovića, Slobodana Stanišića, Popa D. Đurđeva, Vesne Aleksić, Gorana Novakova, Branka Miloradovića, Nikolete Novak, Aleksandra Čotrića i drugih savremenih pisaca za decu. Pored romana i zbirki priča, ove godine imamo u programu i putopisne priče, dramske tekstove, aforizme, ali nismo zapostavili ni klasike domaće književnosti za decu i popularnu nauku.

• Koja izdanja po vašem mišljenju mogu naći najbolji put do čitalaca?

– To je sve relativno, a mi smo izdavač koji ne podilazi trenutnim čitalačkim ukusima, već se trudi da mlade čitaoce informiše, pouči i vaspitno utiče putem svojih izdanja. Na Sajmu ćemo predstaviti treće finalno kolo pomenute edicije „Deca čitaju srpsku istoriju“. Svojevrstan nastavak knjiga sa tematikom slavnih ličnosti srpske istorije, nauke i kulture imaćemo u novoj ediciji Srpski velikani koju započinjemo ilustrovanim knjigama o Vuku Stefanoviću Karadžiću i Nikoli Tesli, autora Nikole Tomaševića. Istoričarka Ivana Spasović napisala je za Pčelicu dve veoma značajne knjige koje se bave srpskim kneginjama i kraljicama. Ovakvi naslovi za decu u kojima su predstavljene žene iz naše prošlosti nisu česti, tako da smo sigurni da će ove knjige o kneginjama i kraljicama dinastija Karađorđević i Obrenović biti veoma čitane i korisne, ne samo deci, već i odraslima. Serijal „Devojke na uzdi“ čine tri knjige poznate češke književnice za mlade Ivone Bžezinove u kojima se obrađuju osetljive teme odrastanja kao što su narkomanija, bulimija i kockanje. Već smo objavili deseto izdanje bestselera slične tematike za mlade „Mi deca sa stanice Zoo“ i smatramo da je veoma poželjno da čitaocimabude dostupna ovakva literatura koja ih pre svega upoznaje sa životnim izazovima, ali i edukuje i upozorava. Druga edicija „Moji urnebesni priručnici“ francuske autorke Fransoaz Buše, je veliki hit među mladim čitaocima i prevedena je na preko 20 svetskih jezika. Knjige su veoma duhovite, neobično ilustrovane, a teme uvek aktuelne, jer se bave drugarstvom, odnosom dečaka i devojčica, konfliktima sa roditeljima, kao i problemom čitanja knjiga kod mladih ljudi.  Među ostalim zanimljivim naslovima preporučujem knjige iz edicija Divovi prošlosti i Male knjige o velikim ljudima, ali i predivne problemske slikovnice iz novih serijala Prijatelji iz savanei Priče o našim ljubimcima.

• Pčeličin slogan je Knjige za lepše detinjstvo, ali primećuje se da svake godine Pčelica nastupa na Sajmu u Beogradu sa osmišljenom scenografijom štanda, kataloga, a i da za svaki sajam ima po jedan interni slogan.

– To je tačno, Beogradski sajam knjiga je praznik knjige, ali i merilo rada pisaca i izdavača na ovim prostorima i mi mu pristupamo ozbiljno. Ovogodišnji slogan Pčelice je Čitajmo deci knjige za laku noć. I štand će biti kao i uvek, atraktivan, ovog puta sav ukrašen zvezdama noćnog neba. Očigledno je da se zbog tempa života u nekim porodicama zaboravila stara dobra navika da se deci čitaju knjige pred spavanje. Taj običaj ima svoj veliki značaj, jer se ljubav prema knjigama kod dece razvija upravo tako što imaju uzore koji čitaju sa njima i pomažu im u stvaranju čitalačkih navika.

• Izdavačke kuće na Sajmu imaju brojne promocije knjiga koje su bitne zbog kontakta pisaca i čitalaca. Koje sajamske aktivnosti mogu privući čitaoce na štandu Pčelice?

– Prvo bih pomenuo da ćemo zbog velikog broja posetilaca imati tri sajamske promocije izvan štanda. U sajamskoj sali Janko Veselinović predstavićemo finalno kolo edicije Deca čitaju srpsku istoriju, autora Slobodana Stanišića. Tom prilikom okupićemo brojne ilustratore knjiga iz ove edicije koji će tada prisustvovati izložbi ilustracija iz sve 24 knjige koje smo objavili. Imaćemo i promociju veoma interesantnogromana Vesne Aleksić, Ludvig van Mocart, koji nas na neobičan i interesantan način upoznaje sa životima dva slavna svetska muzičara i opisuje njihov jedini susret. U areni Hale 1 predstavićemo knjige Ivane Spasović „Srpske kneginje i kraljice“, uz prigodan kulturno-umetnički program.  Na štandu će naši poznati pisci potpisivati knjige čitaocima, a priredićemo i promocije za knjige autora Branka Miloradovića, Tanje Peternek Aleksić, Jane Janković, Zorice Zoe Bajford i drugih. Biće ovo još jedna sjajna prilika da se predstave brojna nova izdanja koja je Pčelica namenila svojim čitaocima.

B.J.

__________________________________________________________________