Pesnik iz srećne Republike
Збирка поезије „Из срећне републике” песника Петра Матовића представљена је 18. априла 2018. у Клубу Дома културе у Чачку, у организацији Градске библиотеке, а у оквиру 55. Дисовог пролећа.
Поетско вече је отпочело представљањем песника Матовића, који је до сада објавио четири збирке поезије, заступљен је у више антологија поезије, а рад му је превођен на пољски, каталонски немачки, француски, енглески језик, шведски, мађарски, румунски, шпански и др. Добитник је више признања, награда и стипендија захваљујући којима је имао неколико резиденцијалних боравака у иностранству. Петар Матовић је и професор српског језика и књижевности и предаје у средњој школи у Пожеги.
Након уводног дела, песник је казивао стихове своје две песме које се налазе на почетку и крају збирке. Идеја му је била да постави оквире, јер његова поезија је путовање кроз неколико круцијалних друштвених тема, почевши од „вијетнамског синдрома”, суочавање са стварношћу након рата. „Вера у поезију је идеја која стоји иза Срећне републике”, рекао је Петар Матовић.
Књижевни критичар, мр Ана Гвозденовић је направила осврт на Матовићеву поезију, истичући да је ова збирка једно од њених најјачих читалачких искустава у протеклој години. „Две теме отварају и затварају књигу, повратак из рата и савремени тренутак. Петар Матовић је попут великог књижевника Милоша Црњанског певао о повратку из рата, а инспирација за његово путописно стваралаштво и савремени тренутак може се ослонити и на једног од наших најзаначајнијих путописаца Растка Петровића”, истакла је мр Ана Гвозденовић у уводном излагању.
Додала је да док се проза чита, поезија се ишчитава. Ишчитавањем Матовићевих песама уочава се да је у питању ангажована поезија, дубоко филозофска, али и да је по среди стваралаштво које безрезервно верује у поезију и њену моћ. „Све креће побуном желуца како ову стварност да не прихвати, у овом наизглед беспрекорном свету, човек је роб новца, наметнутних обавеза, кредита… песма Ганг је носећа, а лиричност ове поезије тера нас да се запитамо над суштинским стварима. Лирски субјекат се не огледа у огледалу, већ у ретровизору, а лице је повезано са личношћу”, рекла је мр Ана Гвозденовић. Она је указала и на значење боја и филмичност у Матовићевој поезији која се не ослања само на покрет, већ и на брзину нарације. Овде је реч о слици и кадрирању, прозору кроз који гледамо.
Путовање кроз поезију је употпуњено музичким програмом. Дејан Визант Вучићевић је извео ауторску композицију „Аура” која се надовезала на савремени тренутак о коме Матовић пише.
На питање водитељке програма Марије Радуловић о пост трауматском стресном поремећају, у народу познатом као „вијетнамски синдром“ који се спомиње у аутопоетичкој песми „Исијавање” Петар Матовић је рекао „нисам имао лично искуство, нисам био у рату, али сам гледао људе који су били, слушао њихове приче. Знам да сам неколико година након 2000. године мислио да ће се поново догодити протести, али није их било. Заправо људи који су се вратили из рата физички, још увек се враћају емотивно. У мојој поезији се осликава и осећање према језику и моћ имагинацје”, истакао је Матовић.
Иако Матовићева поезија није сродна Дисовом стваралаштву песник се потакнут питањем о овом односу, осврнуо на атмосферу Дисових стихова „једва чекам вече да и мени сване” и „то је онај живот где сам пао ја”. „Читао сам истраживања која кажу да је депресија најјача ујутру, а како дан одмиче опада њен интензитет. Након тог текста су ми постали још јаснији Дисови стихови, па не чуди што већина песника и ствара ноћу. А да сам пао у овaј живот осетио сам више пута, можда и у тривијалним ситуацијама, док сам чекао градски превоз у Београду, током студентских дана. Заправо, мелодија тог стиха ушла је у мене и само бира ситуације у које ће се уградити”, занимљивим поређењем је одговорио Петар Матовић.
Песник и професор Петар Матовић су саткани у једном бићу које стваралаштво схвата као надахнуће, а професуру као првилегију рада са младим људима који читају, пишу и живе поезију.
http://www.cacak-dis.rs/programi/petar-matovic-pesnik-iz-srecne-republike/#more-11916
______________________________________________________