Porodična prepiska kneza Miloša

Писма су  данас скоро потпуно пала у заборав уступивши место другим видовима комуникације, а вековима су била скоро једина. Некада су се чувала, изнова читала, а преписке важних људи су се продавале, откупљивале, завештавале, итд. О судбини личне, породичне и службене преписке српског кнеза Милоша Обреновића, а поводом обележавања Дана европске баштине у Србији и Чачку 2016, у понедељак 19. септембра 2016. године у 19 часова у Конаку Јована Обреновића говориће др Татјана Брзуловић Станисављевић, аутор књиге „Породична преписка кнеза Милоша Обреновића“.

У књизи коју је прошле године издала Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду по први пут се публикује избор из породичне кореспонденције кнеза Милоша, највише из периода његове емиграције, после 1839. године. Објављена писма су само део докуменатације која се чува у једној је од највреднијих и најбогатијих приватних архивских збирки код нас, у легату Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду. Велепоседник из Сенте и познати библиофил Јоца Вујић (1863–1934) завештао је 1931. године тестаментом своју богату архиву сачињену углавном од преписке истакнутих личности од краја 17. до почетка 20. века која је данас од великог значаја за културолошка и културноисторијска изучавања наше прошлости.

Породична преписка кнеза Милоша Обреновића чини интегрални и највреднији део збирке легатора Јоце Вујића и обухвата пре свега писма ћерки и сину, кнезу Михаилу и кнегињи Петрији и представља кнеза у једном потпуно новом светлу, као благонаклоног, брижног и нежног оца. У писмима Михаилу он саветује сина да живи уредно, да не расипа новац и да се не шенлучи превише јашући коње, а ћерки Петрији углавном дели савете око васпитања деце и саветује је да води рачуна о свом здрављу.

 Преписка обухвата и  писма осталих чланова породице Обреновић. Осим 169 писама између кнеза Милоша и његове деце, сачувана су и четири писма Анке Обреновић, три писма кнегиње Јулије, једно писмо Јеврема Обреновића. У збирци Јоце Вујића нашла су се и два писма млађег кнежевог брата Јована Обреновића (1787 – 1850), гувернера дистрикта рудничког и пожешког, познатог под именом Господар Јован.  У једном писму он честита брату Милошу Божић и Нову 1846. годину и обавештава га да је купио кућу у Новом Саду и да се у њу са својом породицом усељава. Јован Обреновић је свој војвођански период започео четири године раније, после доласка уставобранитеља на власт, након чега се није враћао у Чачак, али је чачанима оставио здање вредно дивљења.

Господар Јованов конак који је подигнут 1835. био је резиденцијални објекат члана владарске династије и данас се издваја међу малобројним очуваним објектима балканске архитектуре. После цркве ово је најстарија сачувана зграда у Чачку која на свом југоисточном зиду има осликан  грб Обреновића у боји.  Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ организује промоцију књиге „Породична преписка кнеза Милоша Обреновића“ у Конаку где је смештена стална поставка Народног музеја, а Чачане позива да присуствују једној потпуно аутентичној вечери.

У програму учествују: др Татјана Брзуловић Станисављевић, библиотекар- саветник у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду (аутор), Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја (историчар) и др Богдан Трифуновић (модератор). Одломке читају Марија Радуловић и Слободан Николић.

Добро дошли!

________________________________________________________