Preminuo legendarni reditelj, Čačanin Puriša Đorđević

Proslavljeni srpski reditelj prvi film snimio 1953. godine i do poslednjeg dana je bio aktivan u kinematografiji.

Puriša je rođen na Đurđevdan 1924. godine u Čačku. Najpoznatiji je po svojim neprolaznim i uspešnim dugometražnim igranim filmovima „San“ (1966), „Jutro“ (1967) i „Podne“ (1968) kao svojevrsna anti-ratna trilogija.

Kao novinar počeo je rad u „Politici“ 1946. godine. Od 1947. je radio na Filmskim novostima kao urednik, a kasnije kao režiser dokumentarnih filmova. Snimio je oko 50 kratkih i 20 dugometražnih filmova.

Njegov potpis kao režisera se nalazi na ukupno 63 dela, a kao scenarista na 70.

U avgustu je počeo da radi na ekranizaciji dela „Usta puna zemlje“ Branimira Šćepanovića, ali na žalost, nije uspeo da ga završi.

Objavio je tri drame, deset romana, dobio ogroman broj domaćih i međunarodnih nagrada od Venecije, preko Moskve do Rio de Žaneira.

Oženio se 1960. godine Milenom Dravić, od koje se kasnije razveo. Iz drugog braka ima ćerku Lidiju, udatu za Rašu Andrića, filmskog i pozorišnog reditelja.

O Mileni je često govorio sve najlepše i pričao da nju nikada ne može zaboraviti.

„Ljubav je vrlo važna, naročito onda kad nas ta ljubav ostavi. Dan-danas u prolazu često viđam ženu koja me je ostavila 1980. Da li verujete da se od tada još nisam opametio? Ali, od svih žena koje sam poznavao i koje sam voleo, još uvek jedino i najviše volim Milenu Dravić“, rekao je u jednom intervjuu za „Novosti“.

„Najveća ljubav bila mi je Milena Dravić. Ta ljubav je 1960. prerasla u brak. U to vreme je bila velika zvezda. Išli smo iz filma u film. Ali kad sam primetio da joj smetam i da po mnogo čemu nisam čovek za nju – prijateljski smo se razveli“, ispričao je za „Politiku“.