Пролеће је отпочело с песмом

Поетско-музичким програмом „Stand down са Небојшом Миловановићем” означен је почетак 61. Дисовог пролећа у четвртак, 28. марта у Градској библиотеци Чачак.

Стиховима Дисове песме „Можда спава” у интерпретацији чувеног глумца Југословенског драмског позоришта, а уз пратњу гитаристе Душана Поповића Липовца и перкусионисте Станислава Стојкановића отворено је вече посвећено поезији, музици и драмским пасажима.

Било је то сат и по изузетног програма током којег су се низали стихови неких од најзначајнијих српских поета Бране Петровића, Љубомира Симовића, Мике Антића, Матије Бећковића, Моше Одаловића, Добрице Ерића.

Између песама ређале су се анегдоте из свакодневног живота и из живота глумаца, попут полагања пријемног испита, боравка у војсци, одабира професије и контакта са колегама и публиком. Миловановић се осврнуо и на савремени тренутак у коме је „све генијално”, самопромоција најважнија, а немање критичког става пожељно.

Програм су употпуниле и музичке нумере „Елено, керко”, „Тигидиги реге” и „Стани, стани Ибар водо” која се у правом тренутку надовезала на песму „Малена Бањска” Милене Марковић. Аплауз је побрала и интерпретација поезије Петра Пајића, Вита Николића, Тина Ујевића, Вилијема Шекспира и др.

Као поруку за крај Миловановић је говорио стихове Александра Секулића „Усправи се” апострофирајући да је „слобода највећи људски терет од свих терета”. А слобода засигурно јесте један од лајт-мотива поезије и дуговеких Дисових свечаности.

__________________________________________________________