Promocija nove verzije romana RC Neminovno

Гротескна прича о средовечном општинском чиновнику Радоману Циврићу, човеку који је задовољан собом и својим животом. Он не увиђа да му се колеге подсмевају, да га шефица израбљује, да га нико не поштује. Када у његову канцеларију дође нова, млада колегиница несклад између онога што се догађа и његовог доживљаја стварности постаје све драматичнији. Умишљена љубав, али и дах провинције, који удишу јунаци романа, неминовно ће изазвати несрећу.

Смешно-тужна прича из малог града

Књижевник Владан Матијевић објавио је нову верзију романа Р. Ц. Неминовно, у издању београдске издавачке куће Лагуна. Р. Ц. Неминовно је роман о средовечном провинцијском општинском чиновнику Радоману Циврићу званом Неминовно. Његов живот се одвија по устаљеном ритму између куће и канцеларије испуњен обичним, свакодневним ритуалима, али, када у његову канцеларију дође нова, млада колегиница Слободанка Киш, ништа неће остати исто. Свет који је Радоман Циврић познавао промениће се драматично. Опсесивна љубав и дах провинције коју удишу јунаци романа, неминово ће изазвати несрећу.

Прва верзија роман Р. Ц. Неминовно, Владана Матијевића први пут је објављена 1997. године.

Књижевна критика о роману Р. Ц. Неминовно Владана Матијевића

Основна предност Владана Матијевића јесте што је занимљив за читање. Никада, а поготово данас, то није била мала предност. Он се ослања на различита искуства прозе која наставља поетику историјске авангарде, али моменти витлања поетичком и жанровском свешћу не оптерећују читаочеву рецепцију, нити ометају лак ход кроз његов роман.

Драган Хамовић, Летопис Матице српске, Нови Сад

Узречица неминовно, што је главни јунак користи као универзалну формулу – објашњење свега што се догађа, означава јунака боље него његово важеће име и презиме. Тако је и са нарацијом у овом роману: она боље означава јунакову стварност нео уобичајени, дискурзивни говор.

Стојан Ђорђић, Књижевна критика, Београд

У перцепцији времена коју имају ликови романа Р. Ц. Неминовно уочавају се перманентни страх, несталност, фројдовска језа због непрестаног враћања истог, само са промењеним обликом и формом, те се као кључни концепти издвајају радно време, социјални аспект времена и време апсурда као свевреме. Паралелно са перципирањем времена у роману Р. Ц. Неминовно, покреће се проблем третирања стварности, које се креће од огољавања, преко конструкције контрастварности и фикционализације.

Мирјана Бојанић Ћирковић, Језик, књижевност, време [Филозофски факултет, Ниш]

Ауторов хумор је опор, бестидан и немилосрдан, и у њему има оног тако значајног искуства ивице, не академске, већ животне, географске и најзад књижевне.

Слободан Владушић, Реч, Београд

Књигу Владана Матијевића Р. Ц. Неминовно могуће је читати на неколико различитих начина (гротеска, бутада, сотија, сатира, колаж текстуалних и визуелних атракција, александријски меланж…) али ће дефинитивни исход свих могућности неминовно бити одређен  осећањем метастазираног апсурда (апсурда безлично сиве, предимензиониране, анонимне, провинцијалне свакодневице) у који, као у вакуум крајњег бесмисла, грезну сви јунаци, више лутке, више приказе и карикатуре, него стварни ликови са душом и карактером.

Михајло Пантић, професор Филолошког факултета у Београду

У причи о несрећном, не баш проницљивом, државном службенику главни јунак је писац Владан Матијевић. Осим њега, као ликови егзистирају критичар, приповедач и читалац, који се појављује повремено да би се побунио или посвађао са аутором.

Иван Радосављевић, књижевни критичар

О аутору

Владан Матијевић (1962) је рођен у Чачаку. До сада је објавио шест романа, две књиге прича, две збирке поезије, књигу есеја и књигу драма.

Један је од најнаграђиванијих савремених српских прозних писаца. За књигу прича Прилично мртви добио је Андрићеву награду, за роман Писац издалека добио је Нинову награду, а за роман Врло мало светлости награде Меша Селимовић, Исидора Секулић и Борисав Станковић.

За књигу прича Пристаништа добио је награде Стеван Сремац и Данко Поповић, а за књигу есеја Мемоари, амнезије, добио је награде Кочићево перо и Кочићева књига. Превођен је на франуски, немачки, италијански, шпански и руски језик.

Живи у Чачку. Запослен је у Уметничкој галерији Надежда Петровић као уредник едиције Равнотежа, која се бави ликовном есејистиком и критиком.

______________________________________________