Pronađena nepoznata slika Nadežde Petrović

Za delo manjeg formata iz privatne kolekcije eksperti Narodnog muzeja Srbije utvrdili da je reč o stvaralaštvu poznate slikarke Nadežde Patrović.

Slika Nadežde Petrović pod radnim naslovom „Pejzaž”, oko 1913. (Foto privatna arhiva)

Pre dve godine kolekcionar iz Vojvodine (ne želi da se javno iznese njegovo ime) kupio je sliku nepoznatog autora koja mu se, kako kaže, dopala na prvi pogled, a njegovo oko prosudilo je da slika ima veliki potencijal. Pored energije koja se osećala, slika je imala i neki umirujući efekat i odisala elegancijom.

– Sasvim slučajno (ili možda ne), ovog leta izneo sam sliku da fotografišem na dnevnoj svetlosti i sunčevi zraci su doneli neverovatan preokret! Probijajući patinu staru više od 100 godina, svetlost dana iznedrila je izvorne boje poput crvene i zelene i to je bio nov doživljaj dela. Na nagovor jednog našeg istoričara umetnosti obratio sam se Narodnom muzeju Srbije sa molbom da sprovedu ekspertizu za delo za koje se pretpostavljalo da je možda ostvarenje slikarke Nadežde Petrović – priča kolekcionar.

Narodni muzej je prvo zatražio da se uradi neinvanzivna analiza pigmenata u bojenom sloju tehnikom EDXRF spektrometrije. Ispitivanje je realizovano u oktobru ove godine u Institutu za nuklearne nauke Vinča i to u 39 pozicija.

Nedvosmisleno je potvrđeno da su svi pigmenti korišćeni u periodu na početku 20.  veka kada je stvarala Nadežda Petrović. Ovu analizu je Institut za nuklearne nauke Vinča dostavio Narodnom muzeju Srbije.

Narodni muzej je formirao tročlanu komisiju (Dragana Vasiljević, viši konzervator, Milica Marčić Stojanović, muzejski savetnik hemičar i Gordana Stanišić, muzejski savetnik – istoričar umetnosti), koja je na osnovu baze podataka za Nadeždu Petrović, upoređivanjem sa pigmentima njenih slika, zatim sa njenim slikama koje muzej poseduju i konzervatorskim ispitivanjima (snimanje pod difuznim, ultraljubičastim i infracrvenim svetlom), nedvosmisleno utvrdila da je reč o originalnom delu Nadežde Petrović.
Na osnovu samog motiva, tipa kuća i kamenih ograda, brdovitog predela, pretpostavlja se da je slika nastala 1913. godine kada je slavna slikarka boravila na Kosovu i beležila toponime u vezi sa Prizrenom.

Slika je inače ulje na šperu, dimenzija 30,3x25cm. Kolekcionar nam je dao na uvid obimnu i vrlo detaljnu dokumentaciju ekspertize ove slike, a mi prenosimo deo mišljenja o „Pejzažu” koji se pripisuje Nadeždi Petrović, a analizu potpisuje Gordana Stanišić, muzejska savetnica (Narodni muzej Srbije).

– Iako je u pitanju slika manjeg formata (tipična za Nadeždin period tokom ratnih godina), primetan je rukopis širokih, slobodnih poteza, pastozni namazi i gusta materijalizacija. Karakteristična tehnika mešanja bojenih slojeva. Konkretno, u pitanju su više tonski nego koloristički kontrasti, nema eksplozija boja niti kratkih ekspresivno žestokih poteza, akcenat je na čistom, realističkom doživljaju. S obzirom na to da je Nadeždin stil često i tokom istog perioda varirao u zavisnosti od ličnih impresija, motiva i mnogih drugih komponenti, ponekad, kao što je i ovde slučaj, nije jednostavno datovati sliku. Iako svedenim koloritom i umerenim gestom odskače od većine slika kojima je obeležen njen poslednji, patriotski opus, na osnovu samog motiva, tipa kuća i kamenih ograda, brdovitog predela u pozadini, pretpostavićemo da je u pitanju period oko 1913. godine, kada je umetnica boravila na Kosovu i beležila topose vezane za Prizren i okolinu. Na osnovu svega navedenog, ali sa velikom profesionalnom distancom oko samog datovanja, zaključujemo da je konkretna slika ’Pejzaž’ originalno delo Nadežde Petrović.

Naš sagovornik je kolekcionar slika više od trideset godina. Posedovao je dela naših najeminentnijih slikara kao što su Paja Jovanović, Sava Šumanović, Uroš Predić, Đorđe Krstić, Cuca Sokić, Peđa Milosavljević, Bogdan Šuput, Milenko Šerban, Petar Dobrović, Milić od Mačve, Paško Vučetić, Špiro Bocarić, Petar Lubarda, Veljko Stanojević, Milan Kečić, Stevan Aleksić, Milan Kerc, Zora Petrović, Olja Ivanjicki i mnogi drugi srpski, kao i slikari sa prostora bivše Jugoslavije.

– Nikada do sada nisam uspeo da dođem u posed slike Nadežde Petrović. Najviše zbog previsokih cena njenih dela kada se u retkim prilikama pojave na tržištu, a svakako i zbog malog broja njenih dela – kaže kolekcionar, napominjući da će novootkrivenu sliku za sada zadržati u svojoj kolekciji.