„Putujuće pozorište Šopalović“ u NP Užice: Ništa nije veće od ljudskog života

Predstavu „Putujuće pozorište Šopalović“, akademika i književnika Ljubomira Simovića, u režiji Milana Neškovića, ansambl Narodnog pozoršta Užice premijerno će izvesti u sredu, 27. marta od 20 časova na velikoj sceni.

Kultni komad o pozorišnoj trupi u vreme okupacije, koji je uvek akuelan, pa i u u našem vremenu, prvi put je postavljen 10. oktobra 1985. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u režiji Dejana Mijača.

Preveden je na francuski, engleski, poljski, češki, slovački, ruski, rumunski, bretonski, korejski, japanski, slovenački, makedonski, španski, švedski, bugarski i ukrajinski jezik.

Od 1990. godine, igrao se Francuskoj, Švajcarskoj, nekadašnjoj Čehoslovačkoj, Poljskoj, Kanadi, Južnoj Koreji, Japanu, Kolumbiji, Švedskoj, u jednom francuskom pozorištu u Maroku (Kazablanka), a igra se i dalje u srpskim tetarima i pozorištima u regionu.

U užičkoj postavci igraće glumci: Goran Šmakić, Nikola Penezić, Igor Borojević, Hadži Nemanja Jovanović, Ivana Pavićević, Tijana Karaičić Radojičić, Dragana Vranjanac, Slobodan Ljubičić, Vanja Kovačević, Andrijana Simović i Dejan Maksimović.

Reditelj Milan Nešković, kome je ovo treća saradnja sa užičkim ansamblom, navodi da mu je to „prvi susret sa Ljubomirom Simovićem u pozorištu i to baš u Užicu, gradu koji zauvek zauzima posebno mesto u našoj književnosti, jer je središte njegove drame“.

Otuda, dodaje, „velika odgovornost snažno pritiska kompletan autorski tim ove predstave“ i za Simovića navodi da je „najveći živi srpski pesnik i pisac“.

– Veoma je izazovno aktuelizovati temu bavljenja umetnošću tokom okupacije u današnjem vremenu. Ili je baš neophodno, kada vidimo delove današnjeg sveta u kojima bukte ratovi, obuzimaju nas sve veći strahovi – od rata, smrti, gladi. A za to vreme, mi smo na probi. Još je izazovnije baviti se ovom temom kroz pesnički jezik, koji ovoj drami daje gotovo antičku težinu i lepotu –  objašnjava reditelj Milan Nešković.

Uz isticanje da „ništa nije veće od ljudskog života“, on dodaje da su „svi Simovićevi likovi puni života – nekad bednog, malograđanskog, siromašnog, ali života“.

– I bore se svakodnevno sa njim, nikad ne odustajući. Nekada to čine tako što beže od stvarnosti, tako često surove na ovom podneblju. Nekada pokušavaju da nađu ono najlepše što život čini vrednim. A mi smo se samo trudili da napravimo što bolju predstavu, kakvu i Užice i Ljubomir Simović zaslužuju – objašnjava reditelj.

Autorski tim, osim reditelja Neškovića, čine dramaturškinja Jelena Mijović, scenografkinja Marija Kalabić, kostimografkinja Biljana Grgur i kompozitor  Ignjat Milićević

Prva repriza je 2. aprila, a naredna izvođenja su 5., 16. i 25. aprila.

Premijera Šopalovića je deo programa kojim NP Užice učestvuje u projektu „Užice, prestonica kulture Srbije 2024“.

Šta će nam pozorište?

– Šta će nam pozorište, kad smo goli i bosi? Šta će nam glumci, kad nemamo soli? Oni nam donose glasove bogova, pesme junaka, sijanje Zlatnog runa! –  pita se, između ostalog, Simović u svojoj „Raspravi o pozorištu“ baš kao što se pitaju likovi u „Šopalovićima“.

Mentalna okupacija 

Reditelj Nešković navodi da će Simovićev tekst „uvek biti aktuelan dokle god postoji bilo kakva vrsta mentalne okupacije u bilo kom društvu, a pogotovo u našem“ – Iako, trenutno, nismo u ratnom stanju, mi jesmo na različite načine socijalno i društveno okupirani – kazao je reditelj za Radio Lunu.