Revolucija ili evolucija fotografije

Centar za razvoj fotografije organizovao je konferenciju o uticaju veštačke inteligencije na medijsku fotografiju u okviru Festivala fotografije Vizualizator.

Učesnici konferencije, predstavnici medijskih kuća, fotografi, fakultetski profesori i stručnjaci u oblasti obrazovanja složni su da je upotreba veštačke inteligencije za generisanje tekstualnih i vizuelnih sadržaja prisutna u medijima, ali da javnost o tome gotovo da ne zna ništa. Posebnu opasnost predstavlja činjenica da takvi sadržaji nikada nisu jasno naznačeni, što dodatno narušava poverenje u medije, koje je već ugroženo.

Centar za razvoj fotografije ovom debatom ukazao je na kompleksnost problema koji nastaje upotrebom veštačke inteligencije u medijskoj fotografiji. Brzina kojom generisanje lažnih slika postaje jednostavnije i dostupnije ukazuje na potrebu za pravovremenom reakcijom kojom bi se zaštitio legitimitet fotografije kao sredstva informisanja, ali i pouzdanost medija.

Foto: Duško Vukić

Edukacija javnosti, ali i zaposlenih u obrazovanju više puta je tokom razgovora istaknut kao jedan od najvažnijih koraka u sprečavanju manipulacije i zloupotrebe lažnih slika.

Ispred Saveta za štampu, generalna sekretarka Gordana Novaković je istakla da je ovo samoregulatorno telo već ponudilo smernice za etičko korišćenje veštačke inteligencije u medijima, te da okvir već postoji. Ipak, njega je potrebno dalje dopunjavati.

– Kada govorimo o etičkom aspektu upotrebe veštačke inteligencije – mediji su odgovorni za svaki sadržaj koji plasiraju. Bilo da se radi o tekstu ili fotografiji, oni ne smeju da dovede u zabludu. Upotreba alata, bilo kog, ne sme da utiče na etičnost profesije. Najvažnije je da sve što se generiše i plasira bude pod ljudskim nadzorom i da bude jasno naznačno.

Predsednik Centra za razvoj fotografije i moderator konferencije Zvezdan Mančić, podstakao je i razgovor o terminološkoj distinkciji kao jednom od primarnih problema.

– Jedna od najvećih opasnosti koju mi, fotografi prepoznajemo jeste upotreba reči ‘fotografija’ kada govorimo o slikama generisanim veštačkom inteligencijom. Potrebno je postići konsenzus o terminu koji bi objasnio da je reč o nečemu što nije fotografija, iako na prvi pogled izgleda verodostojno. Jedan od termina koji je u opticaju je promtografika, čime se ukazuje na razliku u tehnološkim procesima kojima nastaju ove vrste sadržaja.

Za fotografe je jedan od najvećih izazova i pitanje autorskih prava. Ovo je istakao Goran Sivački, predstavnik fotografije u Udruženju novinara Srbije.

– Kako mi možemo da znamo koje delove i čije fotografije veštačka inteligencija koristi da bi napravila ono što neko traži kroz prompt? Ne samo da takve slike ne smeju da podležu autorskim pravima, već ja kao fotograf želim da znam ukoliko se deo moje fotografije nađe na nekoj slici koju je generisala veštačka inteligencija.

Prof. dr Dragan Vukmirović, redovni profesor na Fakultetu organizacionih nauka, neguje optimističan stav prema upotrebi veštačke inteligencije.

– U medijima se pojavom veštačke inteligencije desila evolucija, ali ne i revolucija. Mislim da će stvari ići na bolje. Sada kada imaju znanje, barem podsvesno, o tome da je slika potencijalno generisana veštačkom inteligencijom, ljudi će više početi da preispituju ono što vide. Svoje studente ohrabrujem da koriste veštačku inteligenciju jer verujem da ona može da bude korisna, dokle god se koristi pravilno.

Vanredna profesorka na Odeljenju za novinarstvo i komunikologiju, prof. dr Aleksandra Krstić, istakla je i značaj edukacije zaposlenih u obrazovanju.

– Ono što je potrebno je edukacija nastavnika i profesora. Mi nismo dovoljno informisani o etičkim impikacijama, kao ni o pitanju autorskih prava na slike generisane veštačkom inteligencijom, s obzirom da ovo još uvek predstavlja sivu zonu. Nastavnici i profesori prvi moraju da znaju šta je dozvoljeno, a šta nije jer na taj način mi možemo da uputimo i naše studente na adekvatno korišćenje alata veštačke inteligencije.

Eleonora Vlahović, psiholog i savetnik u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Izabela Branković, generalna direktorka Asocijacije medija, složne su u ideji da su izmene u obrazovnom sistemu jedan od imperativa.

Izabela navodi:

– Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja će morati da uvede, kao što je pre nekoliko godina uveo predmet medijska pismenost, nove izmene školskog programa koje će obuhvatiti ono što donosi veštačka inteligencija, a što je zahteva da se ode korak dalje od onoga što danas podrazumeva medijska pismenost.

– Jedini spas vidim u podsticanju kritičkog mišljenja, bez obzira na to kakvi će se novi alati pojaviti. Fotografija može biti i prava, a zloupotrebljena. Misli, sumnjaj, razlikuj bitno od nebitnog, to je ono što treba razvijati. Obrazovanje gubi ritam sa realnim životom, a sada je još izazovnija situacija – istakla je Eleonora Vlahović.

Konferenciju je podržalo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

Narednu debatu na ovu temu Centar za razvoj fotografije organizuje u Nišu. Učesnici u razgovoru biće Aleksandar Ćirić, fotograf, multimedijalni novinar i urednik portala Pirotske vesti, Saša Đorđević, predsednik UO Medijski istraživački centar Niš, Cvetan Tomčev, fotograf, predavač na Univerzitetu u Sofiji i višegodišnji urednik fotografije bugarskog nacionalnog magazina “Trud”, dr Marija Vujović, vanredni profesor na Departmanu za komunikologiju i novinarstvu Filozofskog fakulteta u Nišu i Zvezdan Mančić, predsednik Centra za razvoj fotografije.

Konferencija u Nišu se održava u subotu, 16. decembra, u Deli prostoru (Davidova 6a), sa početkom u 13 časova.

________________________________________________________________