Risim– od realizma do magije

Čačanska publika će do kraja meseca imati priliku da vidi deo zaostavštine Bogića Risimovića Risima, izloženu –sasvim prikladno– u Galeriji Risim. U pitanju je deo slika koje je slikareva porodica poklonila gradu nakon njegove prerane smrti 1986. godine.

Izložene 23 slike, iako samo deo spomen-zbirke, predstavljaju odličan prikaz umetnikovog stvaralačkog života ispunjenog eksperimentom, samopreispitivanjem i pronalaženjem, kretanjem između različitih faza stvaralaštva.

Istoričari umetnosti prepoznaju nekoliko takvih faza: od romantičnog slikanja rodnog kraja, preko stvaranja pod uticajem krajputaša, pa do isticanja boje i kolorita.

Međutim, kroz sva ta preispitivanja možemo uočiti neke osnovne ideje koje prožimaju Risimovo delo. Svakako je najznačajnijinjegov odnos prema zavičaju, koji prevazilazi puku ljubav običnog čoveka prema svom domu i postaje izvorište kako inspiracije, tako i slikarske tehnike i forme. Postavlja se pitanje da li je jedan umetnik toliko poneo iz svog okruženja kao Risim– ličnog, iz očeve bojadžiske radnje, što će uticati na njegovu opčinjenost koloritom i opšteg, iz običaja čačanskog kraja tj. opčinjenost krajputašima.

Psihološki gledano ovo možda ne treba previše da čudi, pošto je Risim veći deo svog odraslog života proveo izvan rodnog grada. Od školovanja i prvog zaposlenja u Sarajevu, do rada u Beogradu, čini se da je na ovaj način ispunjavao nostalgičnu potrebu za rodnim krajem.

    Sa druge strane, ovaj psihološki aspekt prenesen je i na stvaralaštvo, ne samo izborom teme na koji utiče, slikajući često Moravski krajolik, dvorišta i sokake, već i na tehniku. Pod uticajem krajputaša koncentrisaće se na liniju kao osnovni element, čime izbacuje nepotrebne detalje i ukida dubinu slike. U kolorističkoj fazi poigravaće se jarkim bojama i senkama, stvarajući privid da svetlost izvire iz oslikanih predmeta, iz same slike, pri čemu će ta igra takođe biti vezana za prostorije i pejzaže njegovog odrastanja.

Kombinacijom tradicionalnih formi i eklektičkog odabira iz modernističke umetnosti njegovog vremena, uspeo je da stvorijednu vrstu osobenog magijskog realizma.

Čini se da je uspeo da spoji magijski realizam Franca Roa (doduše kasnije preimenovan u novu objektivnost) i južnoamerički magijski realizam, za koje se smatralo da su dva različita pojma istog imena. Sa Room ga povezuje fenomenološki pristup promatranja stvari, shvatanje da se suština stvari pokazuje u našoj svesti i da se objektu daju subjektivna značenja. Fenomenologija je deskriptivna, bez namere da objašnjava, što mu je sigurno godilo kao umetniku. Uostalom, sam Risim je jednom prilikom rekao da Ne slika svet kakav jeste, već kakav želi da bude. Sa druge strane, oslanjao se na mit i folklor kao što to čine u južnoameričkom magijskom realizmu, zbog čega je uspevao da posmatra obične stvari na neobičan način.

Kao što je rečeno, ova izložba predstavlja samo deo zaostavštine, koja pored slika obuhvata pregršt skica, akvarela, ilustracija, rukopisa… Risim je, kao prava renesansna ličnost, radio ilustracije za knjige, sarađivao sa mnogim novinama i časopisima, radio kao scenograf, pisao kritike, eseje, pa čak i poeziju. Zbog toga ova izložba predstavlja jednu vrstu najave i pripreme za izložbe koje će se javljati u narednom perioduna kojim će čačanska publika imati prilike da vidi onog manje poznatog Risima.

M. M. Ćurčić

________________________________________________________