Ruinirani muzej

Обраћам Вам се у жељи да Вам скренем пажњу на једну немилу ситуацију коју сам затекла у једном музеју у Београду, а за чије очување је надлежан Народни музеј Србије и Министарство културе. Живим и радим у Чачку, а прошле недеље сам била на одмору и одлучила сам да посетим Београд у жељи да лепо и корисно искористим своје слободно време.

Град Чачак је ове године проглашен за престоницу културе, те сам у складу са тим желела да посетим Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића, великих уметника и некадашњих грађана мога града. На интернету сам пронашла следеће податке:

• Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића се налази у Београду, у улици Љубомира Стојановића бр. 25
• Решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда из 1974. године, музеј представља непокретно културно добро као споменик културе. 
• Пратеће информације са интернет претраживача у вези са радним временом:
• Радно време: Затворено ⋅ Отвара се у 08:00 у пон. Радно време је можда другачије за Православни Ускрс.

Стигавши на наведену адресу дуго нисам могла да пронађем и уочим зграду у којој би требало да је смештен музеј. Било ми је потребно прилично времена да схватим да руинирана зграда са запуштеним двориштем треба да буде она коју тражим.

На самој згради постоји натпис да музеј не ради због реновирања, али је очигледно да је већ годинама комплетна зграда запуштена.

Не могу Вам описати шок, неверицу и разочарање које сам осетила у том тренутку.

С обзиром на значај и вредност наведених уметника и њихов допринос српској култури сматрам као грађанин ове земље да је недопустиво да стваралаштво и заоставштина тако великих уметника не буду доступни посетиоцима и јавности уопште.

Надам се да ће надлежне службе у скорије време предузети све што је у њиховој надлежности, како би ови велики уметници добили место на коме могу бити достојно представљени, јер је очигледно да зграда која је предвиђена за ту намену није прикладна и још дуго времена не може бити адаптирана за намењене сврхе.

Зграда у којој би требало да се налази музеј је поклон Надеждине и Расткове сестре Љубице Луковић с намером да буде легат ових уметника.

Сматрам да грађани Чачка треба да буду обавештени о томе како се Народни музеј, у чијем је музеј власништву, односи према овој културној баштини.

У прилогу  шаљем фотографије које сам направила, а које показују у каквом је стању музеј сада.

С поштовањем,

Татјана Јевтовић

_______________________________________________________________