Сајамске промоције капиталних издања 60. Дисовог пролећа

Већ десету годину заредом на највећој и најлепшој манифестацији у Србији посвећеној књизи и читању чачанска Библиотека представља сопствену издавачку делатност коју је утемељила још давне 1969. године. Четвртог дана 66. Међународног сајма књига, у уторак 24. октобра на штанду издавача промовисане су две вредне публикације „Poems” и „Гласови тишине”.

Збирка „Poems” је јединствен превод целокупног песничког стваралаштва Диса за који је заслужан проф. др Новица Петровић. Као полазна основа за издање на енглеском језику послужила је публикација „Са заклопљеним очима” у којој су сабране збирке „Утопљене душеˮ из 1911. године и „Ми чекамо цараˮ из 1913. године као и остале Дисове песме које нису ушле у наведене збирке, а настале су између 1903. и 1917. године.

У представљању публикације „Poems”, овог капиталног издавачког подухвата објављеног у оквиру 60. Дисовог пролећа и обележавања 175 година библиотечке традиције у Граду на Западној Морави учествовали су проф. др Новица Петровић, др Ивана Крсмановић и библиотекар Марија Радуловић.

Проф. др Новица Петровић је говорио о „слатким” преводилачким мукама нагласивши да је превођење поезије један од најзахтевнијих послова дајући и савете младим колегама филолозима.

– Колико год да препуштање спонтаном поигравању језиком може бити од користи и изнедрити нека срећна језичка решења, у крајњем билансу преводилац мора задржати контролу над језичким материјалом који уобличава и коначна форма превода мора бити ствар свесног и, ово је нарочито важно – информисаног избора, избора утемељеног на упућености.

Др Ивана Крсмановић, професор енглеског језика на Техничком факултету у Чачку говорила је о могућност да се преводи попут овог користе у настави. Она је између осталог казала да поезија од свих књижевних врста има највећи потенцијал за примену у настави страног језика.

– Још је Гете говорио о важности превођења поезије, сматрајући да нам то омогућава да упознамо друге културе. Постоје истраживања која потврђују да је и рецитовање поезије активност коју треба неговати код ученика, јер поред усвајања страног језика, повећава интересовање за разумевање поезије, ослобађа аксиозности услед јавног наступа, промовише социјализацију и комуникативност.

На крају је закључила да превод Дисових песама на енглески језик омогућава наставницима да у редовном раду укључе ове стихове у наставне садржаје, а онима којима је енглески матерњи језик или га одлично говоре и разумеју, да истраже богатство Дисове поезије.

Публика је посебно уживала у интерпретацији Дисових стихова на енглеском језику у извођењу студенткиња Исидоре Дадић и Нине Васић са Катедре за англистику Филолошког факултета у Београду.

Антологија „Гласови тишине”, коју је приредио проф. др Михајло Пантић, у издању Градске библиотеке Чачак, својеврсни је наставак антологије „Онај живот” у којој се налазе, брижљиво одабране песме свих досадашњих добитника Дисове награде. О овом издању је говорио приређивач, добитници Дисове награде Злата Коцић и Војислав Карановић, а програм је водио уредник публикације др Богдан Трифуновић.

Проф. Пантић је у инспиративном говору који се односио на поезију као основу свих облика књижевног стваралаштва, али и као жижној тачки свих његових преокупација без обзира на то што је он између осталог прозаиста, казао: „Правећи ову антологију схватио сам да је то један попречни пресек добитника Дисове награде и да ту фактички нема промашаја када је реч о песницима који су је до сада добили.”

Он је говорио и о томе шта име Владислава Петковића Диса значи у свету поезије.

– Дис је нека врста корена уз Лазу Костића и Војислава Илића, заправо то су три жиле из којих је изникла модерна поезија 20. века.

Антологија „Гласови тишине” објављена је поводом 60. Дисовог пролећа и отварања Музеја поезије у Чачку. Публикација обухвата готово 300 страна стихова који представљају могућу историју новијег српског песништва у малом.

_______________________________________________________