Skulptura „Mazepa“ postavljena u atrijumu Narodng pozorišta Užice

Bronzana skulptura „Mazepa“, prvog akademskog vajara u užičkom kraju Milana Miša Vergovića (Užice, 1928 – Beograd, 1980) od danas krasi atrijum Narodnog pozorišta Užice.

Skulptura Mazepa Foto: Nenad Kovačević

Vajarsko delo je postavljeno u tom prostoru u okviru programa „Užice, prestonica kuture Srbije 2024“. Osim te skulpture, a na osnovu jednoglasno usvojene odluke odbornika Skupštine grada iz aprila ove godine, još nekoliko znamenitih Užičana dobiće svoja obeležja na drugim lokacijama u gradu, kao izraz sećanja na njih i nihovo delo.

https://www.ozonpress.net/kultura/koji-znameniti-uzicani-dobijaju-spomen-obelezja-u-godini-kulture/

Inspiraciju za „Mazepu“, koja prikazuje jahača na konju koji je nesrećno okončao, umetnik je pronašao u jednoj staroj poljsko-ukraijnskoj pesmi o Ivanu Mazepi, kozačkom atamanu, čiji život je bio inspiracija i za druge umetnike.

Rade Vergović   Foto: Nenad Kovačević

– I konjanici i figure konja, srasli u organske celine, dati su u toliko maštovitim odnosima i pokretima da skoro prevazilaze klasične zakone skulpture – napisao je o Vergovićevim skulpturama jugoslovenski i srpski istoričar umetnosti i likovni kritičar Sreto Bošnjak.

Skulpturu su otkrili Radomir Rade Vergović, akademski slikar iz Užica i vajarev blizak rođak, i zamenik gradonačelnice Užica Rajko Radosavljević, koji je poručio da je „postavljanje skulpture Milana Miša Vergovića mali znak zahvalnosti za njegov nemerljiv doprinos promociji i kulturnom razvoju Užica“.

U ime porodice, Rade Vergović se zahvalio Ministarstvu kulture Srbije i Gradu Užicu na „činu velikg poštovanja naše kulture i umetnosti i nastojanju da se održe srpsko ime i srpska duša“.

– Mišo, ako nas gleda dozgo iz svog ateljea, ponosan je na Užičane i Užice, koje je tako voleo – kazao je Rade Vergović.

Milan Mišo Vergović   Foto: Nenad Kovačević

Milan Mišo Vergović je, nakon završene gimnazije u Užicu, diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Samostalno je izlagao u rodnom gradu i Beogradu i na oko 25 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik je mnogih nagrada. Njegova dela se nalaze u Muzeju savremene umetnosti i Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, Galeriji portreta u Tuzli, Galeriji Ečka, kao i u muzejima u Kragujevcu, Vršcu i Užicu.

Autor je spomen-bista književnika Milutina Uskokovića, narodnih heroja Dušana Jerkovića, Nade Matić, Cvete Dabić, Slobodana Penezića Krcuna, Miodraga Milovanovića Luna, portreta Josipa Broza Tita, kao i spomenika palim borcima NOB u Arilju.

Izostanak ministra 

Iako je medijima, u zvaničnom pozivu Grada, bilo najavljeno da će otkrivanju skulpture prisustvovati ministar kulture Nikola Selaković, on se nije pojavio, niti je iko od zvaničnika objasnio zbog čega nije došao. Posle otkrivanja skulpture,  na sajtu Grada je objavljeno da je Selaković sa gradnačelnicom Užica Jelenom Raković Radivojević obišao Gradski kuturni centar, Narodnu biblioteku i tvrđavu Stari grad i razgovarao o projektima u okviru programa prestonica kulture.

Jedna od njegovih „Mazepa“ nalazi se decenijama ispred hotela Palisad na Zlatiboru, a „Orfej“ u parku ispred škole u bloku 21. u Novom Beogradu, dok je skulptura u drvetu „Rađenik“ bila u Narodnom pozorištu u Užicu. Izrađivao je sitnu plastiku, plakete i medalje, a bavio se freskoslikarstvom.

– Neprihvatajući estetiku apstraktne umetnosti, ali ni socijalističkog realizma, Vergović je iznosio na svet figure i portrete obrađene zrelo brižljivo sa puno života i mašte, na jedan način koji ga ne odvaja od tradicije, ali ga njoj i ne podređuje – napisao je akademik Ljubomir Simović u užičkim Vestima, 1958. godine.

_________________________________________________