Sonja Savić bi danas napunila 56 godina

Mlada je ušla u svet filma, imala je 16 godina kada se pojavila u ostvarenju Zdravka Randića, „Leptirov oblak“: Nije bilo uloge kojoj je mogla da doskoči, a ni kompromisa na koji bi pristala ako je rušio njene stavove. Sonja Savić bi danas napunila 56 godina, ali je njena borba prestala 2008, kada je preminula u Beogradu.

Mlada je Sonja i diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, sa 21 godinom u klasi profesora Minje Dedića. Bila je u klasi sa vrsnim glumcima, Svetislavom Goncićem, Branimirom Brstinom, Žarkom Lauševićem, Zoranom Cvijanovićem.

Devojka iz Čačka nije morala da čeka dugo da njeno umeće drugi primete. Ali stvari se tako i odvijaju kada imate talenta. Veština ne može da se sakrije.

– Bila je veoma samostalno dete, i mi smo to poštovali. Rano je počela da ide na snimanja, znao sam da je tamo pušila, ali kod kuće, pred nama, nije. Često sam imao utisak kako je brzo porasla, jer sam, zbog posla, stalno bio na putu. Radio sam kao inženjer u “Progres Investu”. Dolazio sam kući samo na nekoliko dana. Prepakovao bih kofer, a onda ponovo na avion. Nisam morao da brinem, Sonja je radila ono što je volela i bila je veoma uspešna u tome. Ali vremena su se, na našu veliku žalost, drastično promenila. Sonja je počela mnogo da puši- ispričao je njen otac Milovan Savić nakon njene smrti.

Ređala je Sonja krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina niz uloga, igrala je u „Ludim godinama“, u „Laganom povratku“, u „Balkanskom špijunu“, u čuvenoj „Šećernoj vodici“ koja joj je donela veliku popularnost, a onda se 1984. godine desio film „Una“.

U ostvarenju Miloša Radivojevića zaigrala je kraj Radeta Šerbedžiju, priča Mome Kapora je dobila svoju filmsku verziju, a Sonja je osamdesetih postala zvezda domaćeg filma. 

Film „Život je lep“ Bore Draškovića (1985) samo je ojačao njenu poziciju. U njemu je odigrala briljantnu ulogu kafanske pevačice. Bila je u to vreme deo novog talasa beogradskih umetnika, zajedno sa Milanom Mladenovićem i Ivicom Vdovićem Vdom, članovima kultnog sastava „Ekatarina Velika“.

Devedesete su donele malo zatišje, ali smo Sonju i dalje viđali na filmskom platnu, bilo je to u filmovima  „Mi nismo anđeli“,  „Ni na nebu ni na zemlji“, „Urnebesna tragedija“.

Poznavaoci filmske umetnosti kažu da je retko koja naša glumica imala tako kompleksan glumački opus. Sonja je mogla da igra sve i da u svakoj ulozi bude drugačija. 

Uverljiva na filmu, bila je britka sa rečima, ali i više od toga. Kada bi rekla svoje mišljenje, videlo se dokle seže njeno gledanje na stvarnost.

Bila je Sonja i neverovatno hrabra. Devedesetih godina osnovala je sa  beogradskim umetnicima grupu „Supernaut“, koja se borila protiv tadašnjeg umetničkog establišmenta Srbije. Smela je da kaže da mnoge stvari ne valjaju, a nikako nije želela da im se povinuje.

Intervju Sonje Savić iz 1985. godine povodom filma Una

Talenat je ispoljavala i kao rediteljka, pa je iza sebe ostavila niz filmova, „Prvi srpski tehno vodvilj“, „Supernaut – Beograd andergraund“, „Plej“, „Čekajući Godoa“ i poslednji film „Šarlo te gleda“.

Kada je nije bilo na filmskom platnu, nedostajala je. Mnogi pamte njen spektakularni povratak u filmu „Hleb i mleko“ 2001. godine koji je osvojio „Zlatnog lava“ u Veneciji.  Njen poslednji film bio je „Zabranjena ljubav“, a gledaoci su kasnije mogli da je prate u seriji „Vratiće se rode“ u kojoj je igrala Darinku.

U javnosti se poslednji put pojavila na godišnjici rođenja Milana Mladenovića.

Glumci i reditelji o Sonji

Mnogo o Sonji govore njene uloge, ali mnogo su rekle i njene kolege i režiseri sa kojima je sarađivala.

„Sonja je zaista bila genijalna glumica i genije ne može sebe da etablira i ne može da se smesti u jednu kulturu. Geniju je neudobno, i to je strašno težak život“, rekao je reditelj Miloš Radivojević.

„Sonja je bila izuzetno talentovana osoba, retko odlična glumica, a moje duboko ubeđenje je da je nju ubila njena velika inteligencija. Ona se, takoreći, urušila u sopstvenu pamet. Zbog toga mislim da je ona poželela nešto više od svega, od života i posegnula za nekim drugim stvarima. Nas dvoje smo završili glumu kod istog profesora… Izuzetno sam je cenio i poštovao, i kao čoveka i kao odličnu glumicu“, rekao je Branislav Lečić.

„Sonja Savić spada u najdarovitije mlade glumice poslednjih 30 godina. Sarađivao sam s njom u filmovima „Život je lep“ i „Šećerna vodica“. Imala je sjajan glumački instinkt, pomalo neobičan i vrlo osoben“, poručio je Ljubiša Samardžić.

Roditelji o Sonji

Istina o Sonji nije potpuna bez priče njenih roditelja Mikaine i Milovana Savića.

„Došla je kod nas za svoj rođendan. Bila je ovde od 14. do 16. septembra, a onda je otišla u Beograd. Tada smo je videli poslednji put! Bili su joj brat, snaha, njihova deca i Milovanove dve sestre. Išli su na kupusijadu u Mrčajevcima, zabavljali se, smejali, vozili na ringišpilu. Sve je izgledalo normalno“, rekla je za „Blic“ Sonjina mama.

„Osim izvanrednog intelekta, imala je i veliko srce. Volela je svoje kolege. Dok je bila popularna, pomagala je svima kojima je bila potrebna pomoć. Mnogi, sada veoma poznati i priznati ljudi iz sveta filma, nedeljama su spavali i hranili se u našoj kući, jer nisu imali novca. Ali kad je njoj trebalo da se pomogne, nikoga nije bilo, mada su svi znali da je u besparici“, ispričao je Sonjin tata.

„Ona je s vremena na vreme dolazila kod nas. Ponekad bi ostajala pet-šest dana, ali je stalno žurila da se vrati u Beograd. Plašila se da će je neko pozvati da joj ponudi angažman, a ona neće biti tamo. Umela je da bude i veoma tvrdoglava. Sećam se da nije prihvatila ponudu za neke TV serije, govorila je kako neće da radi za Miloševićevu televiziju. Nismo je ubeđivali. Znam i da joj je Dejan Mijač ponudio neku pozorišnu ulogu, ali je i tu ponudu odbila. Nije volela klasična pozorišta, privlačile su je alternativne scene“ ( Mikaina Savić).

„Niko na sahranu ( u selu Donja Gorevnica) nije došao osim mlade glumice Dare Rančić, kojoj je moja Sonja držala časove. Dok sam bio u Beogradu, javio mi se reditelj jednog filma i rekao mi da sedi u montaži i plače. Sada su nas zvali iz pošte da odemo i podignemo telegrame koji su stigli, jer ih ima toliko da poštar ne može da ih donese. Mnogi su nam saučešće izjavili telefonom i verujem da neke od njih sada grize savest. Zahvaljujući nama imala je od čega da živi, ali ona je patila zbog toga što smo je mi izdržavali, jer je mnogo volela da radi. Bila je veliki profesionalac. Nikada nije zakasnila na snimanje“ ( Milovan Savić).

Sonju svi pamte       

Uspomena na Sonju živi. Poslednjih godina desile su se brojne akcije u znak sećanja na glumicu, u njenoj rodnoj u Donjoj Gorevnici kod Čačka otvorena je 2015. rekonstruisana spomen-soba posvećena ovoj umetnici. U Domu omladine je 2013. organizovana izložba u njenu čast, 2012. je Dragana Kanjevac snimila dokumentarni film o njoj, pišu se knjige o Sonji.

Jedna ljubav za ceo život

Sonjin život je obeležila i ljubav. Strasno  je volela džez muzičara Vlajka Lalića. Želela je porodicu sa njim, a te želje je zaustavila njegova prerana smrt 1990. godine.

___________________________________________________________________