Србија, држава и црква

У недељу 11. октобра у организацији Удружења Ирмос, историчар др Немања Девић из Београда је одржао предавање у манастиру Вазнесењу у Овчарско-кабларској клисури на тему ,,Србија, држава и црква, 1918-1920, век обнове и уједињења“.

У надахнутом излагању др Немања Девић је истакао да Први светски рат и период након тога представљају идентитетску тачку за српски народ. У првом делу предавања говорио је о дипломатској историји и великим причама, али иза којих стоји подвиг обичног српског војника.

Први светски рат је по броју снага коју су у њему учествовале и по техници која је употребљена највећи судар који је свет задесио свет још од Античког доба. У средишту тих догађаја се налази Краљевина Србија. Српска војска остварује прве победе савезничке коалиције на Церу и Колубари. Али након велике офанзиве немачких и аустро-угарских снага у јесен 1915. године, српска војска креће у одступање ка Албанији, као пут у неизвесност, тражећи јаснију перспективу у ратовању. Велике савезничке силе су биле углавном вођене својим инетересима и сва кредитна помоћ која је била послата Србији је била условљена разним уценама. Након крфске епизоде и опоравка војске, 1916. војска је формирала Солунски фронт и налази се у офанзивним дејствима. У септембру 1918. године српска војска креће у пробој Солунског фронта и за 46 дана прелази пешице око 700 км. У незадрживом налету, француска коњица није могла да прати српску пешадију. 4. октобра је била ослобођена читава територија Краљевине Србије. Тек на позив Народних вијећа из Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине, српска војска прелази реке и ослобађа те територије, које су желеле прикључење Краљевини Србији.

Као резултат ратних дејстава ствара се једна унитарна, демократска и парламентарна Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, где су све нације, вере, писма и језици били равноправни.

На таласу уједињења, 12. септембра 1920. године у Сремским Карловцима долази до проглашења обнављене Пећке патријаршије. Церемонији проглашења је присуствовао регент Александар Карађорђевић и сви епископи уједињене Српске православне цркве.

Стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца представља преломну тачку у нашој историји, јер се из српског ушло у југословенски контекст. Срби су до тог периода били интегрисани кроз заветни модел нације, односно модел по коме се нација ствара на оним територијама где исти народ дели исте епове, исте народне песме, исту историју и исту веру. Након Првог светског рата, под притиском српских културних и политичких елита долази до уједињења по републиканском моделу, где је главни кохезиони фактор језик, и где је уследило приближавања народима који нам културолошки нису били блиски.

Др Немања Девић је предавања наставио аутентичним цитатима српских Солунаца, забележених у књизи ,,Три силе притисле Србијицу“. Ту се као кључне особине српског војника тог периода наводе следеће: слободољубив и борбен, у живој вези са Богом и прецима, живећи и војујући у стрпљењу, једноставан, чојствен, инаџија, са уважавањем хијерархије, скроман и у патњи и у жртви и у победи.

У низу цитата посебно се издвојио један: ,,Одмах по Ђурђевдану 1916. године, неки Спасојевић из Мраморца, овог суседног села нашем, добије писмо од куће преко Женеве. Послали му у писму један цветић и јављају – Родио ти се син. Добавио он одмах коњак да части. Лупају му војници шајкачу о земљу. Радостан, само што не полети. После подне оде на стражу, његов ред. И погибе. Погибе тај Спасојевић што добио сина. Погинуо срећан.“

Предавач наводи да су нама од наших Солунаца остали поседи у нашим селима, остало нам је нешто у наследство а нешто у наслеђе, остала су нам њихова презимена, остале су нам њихове очи, а кроз њих они гледају нашу будућност.

Предавање је организовано у склопу пројекта ,,Наслеђе и раскршћа“, чији је носилац Удружење Ирмос, а суфинансијер Град Чачак.