Prethodni članak
Сретен Бошковић победник Конкурса „Песма о Чачку“
У Дому културе је у петак, 17. јула, одржана додела прве награде конкурса „Песма о Чачку“.
– Идеја и реализација овог конкурса је мој поклон граду чачку, а прва награда је моја подршка песнику да настави свој рад и да ствара. Захваљујем се Љубивоју Ршумовићу песнику и Бранку Станковићу академику филмске уметности и наука, који су од почетка подржали овај пројекат и били део стручног жирија. Захваљујем и Драги Гавриловић списатељки која је са својом Алтернативном радионицом Реч и својим искуством деопринела да успешно завршимо процес конкурса. Професорима Исиодори Ђоловић и Слободану Николићу одајем посебно признање на учешћу у8 жирирању и одабиру најбоље песме о Чачку – каже Дарко Млађеновић, организатор конкурса.
– Победнику конкурс а Сретену Бошковићу желим да храбро настави са писањем, а свим исталим песницима поручујем да очекујемо нове песме на наредном конкурсу 2021. године – каже Дарко Млађеновић.
Љубивоје Ршумовић
Победничка песма:
Градац
Напливаш се на Цветњаку и на
брзацима,
попењеш се и на Овчар,небу под овчаре,
и на Каблар загризеш,
окупаш миленијуме душе на термама,
скотрљаш се,дођеш,видиш,постанеш,
останеш и будеш.
Заумиш шта наумиш.
Очешљаш се парковима,
ставиш калдрму под главу,
преноћиш срећан.
Прекорачиш седам миља,
па седнеш да се одмориш.
На Јелици седиш,на Градини,
срећан,слатко жмиркаш на Градац град.
Откалдрмаш…
Лиснати дани као пеливани.
Лимунада у центру града.
Први баскет на Желовом.
Писак воза.
Одиграш карамбол на Ћирковом билијару,
На месечини
Запеваш,
Заумиш шта наумиш.
Насликаш дан са Надеждом,
запросиш Бербељину купачицу,
доручкујеш сластан Градац,
као бурек са сиром и хладно пиво…
И будиш ону што можда спава,
и дође ти одеш, свете
заиграш,
загрлиш Бранкове крајпуташе.
Жуља те Јаракова гитара.
Доклапараш.
Сретен Бошковић
Образложење жирија Првог конкурса „Најлепша песма о Чачку“
У организацији Алтернативне радионице Реч и Дома културе, а по идејној замисли господина Дарка Млађеновића, ове године уприличен је Први конкурс у оквиру којег се бира најлепша песма о Чачку. Једногласном одлуком жирија за најлепшу песму о граду на Морави проглашено је поетско остварење под називом Градац (Калдрмаш), аутора Сретена Бошковића.
Господин Сретен Бошковић дао је, кроз лични доживљај, преточен у мисаоно-осећајно свеобухватну песничку раичковићевску слику-минијатуру, општи, скоро амблемски однос према родном граду који није нимало лако изразити, а који може припадати свакоме, иако је дело једног човека.
Професор Слободан Николић уручује награду Сретену Бошковићу
Кроз песму Градац (Калдрмаш) може се ишчитати један носталгични, староварошки дух који проговара из наслага генерацијама таложеног искуства у вези са животом проведеним на обалама родне реке, у „широком теснацу“ Овчара и Каблара, његовим улицама, скровитим местима и здањима или сусрета са давно ишчезлим или још увек живим људима који су носили или носе дух града који као да више нема тај пробрани дух.
Као да су кроз ову кратку елегичну песму проговориле и пронашле свој језик, барем на тренутак, све оне градске душе које су свој глас дале господину Бошковићу да их обнародује данашњем нараштају (нешто налик на кратке сликарске и хаику поетске форме Хокусаи Кацушикуа и Мацуа Баша, али у српском поетском руху и осећању).
Господин Бошковић није многорек, што и јесте одлика модерног поетског сензибилитета, а што даје додатну драж његовом остварењу.
Посебну похвалу заслужује овећи, језички озбиљно промишљен и темељно уобличен настасијевићевски спев Град молитвом плете професора књижевности Милана Громовића који је, грубо речено, естетски високо „пробио“ захтеве конкурса, па зато није могао да буде узет у обзир за награду, али заслужује свако одиста истинско дивљење.
_____________________________________________________________
Nemoguće da nije bilo boljih pesama.Ovo je suvoparno nabrajanje pojmova koji asociraju na Čačak.U suštini akcija je dobra zamisao!
Želela bih da se oglasim kao jedan od članova žirija, u nadi da nikoga neću uvrediti i sa napomenom da pišem isključivo u svoje ime: Nažalost, istina je, izbor jeste bio prilično skroman… Ne mislim samo na broj pristiglih koverata – koji je, imajući u vidu koronu i usled toga otežavajuće okolnosti, zapravo iznenađujuće dobar za prvi konkurs ovog tipa: 27! Ovakva procena odnosi se pre svega na kvalitet i autentičnost….Žirirati je veoma “pipavo”, treba imati mnogo obzira prema nečijem uloženom trudu, ali i ostati objektivan, držeći se određenih merila, sve u zavisnosti od materijala kojim raspolažemo.
Pesma gospodina Boškovića odmah se (meni lično zaista na prvo čitanje)
izdvojila upravo zato što je bila drugačija, svežija, spontaniji izraz gradskog duha od svih ostalih. Verujte, ako je ovo „suvoparno nabrajanje pojmova koji asociraju na Čačak“, ne znam šta bih rekla za nipošto mali broj onih koje su u pravom smislu đački pokušaj sastavaljanja „putničkog bedekera“, sa urednim nizanjem svih istorijskih, religijskih, turističkih lokaliteta na teritoriji opštine, ali lišeni književno-umetničke vrednosti za kojom smo tragali.
Izdvojili smo, posebno je pohvalivši , poemu Milana Gromovića, kao delo van konkurencije, jer je, što obimom i kompleksnošću, što žanrovski, jednostavno „iskočila“ iz okvira kriterijuma.
U pitanju su dva kandidata oko kojih se žiri jednoglasno složili.
Čačani, a to je IPAK ohrabrujuće, vole da pišu, neki to zaista lepo rade. Pretpostavljam da su u krajnjem ishodu prevagnuli uzdržanost mnogih, nedostatak motivacije za stihotvorstvo usled stresnog perioda i, svakako ne baš zahvalan, izazov “pisanja na zadatu temu” . Potencijala ima, inicijativa je potekla iz najčistije privrženosti organizatora Čačku, uz želju da se okrenemo nekim lepšim, pozitivnijim stvarima. Nadam se da će poduhvat zaživeti, sa više odjeka i uspeha dogodine.:)
* pokušaj sastavljanja
* oko kojih se žiri jednoglasno složio.
Izvinjavam se, greške pri kucanju.:)
Isidora, smaraš, a objašnjenje je moglo da stane u jednu rečenicu…
Ti bi to bolje od Ršuma odabrao 😉
Ršum pravi ršum!!!!!!!!
Ršum pravi „ršum“ !!!!!
Саму идеју ћу да похвалим јер су јој намере добре. Немојте заборавити да је добрим намерама поплочан пут до пакла. Да идеја не изгуби своју суштину и смисао, написаћу неколико замерки.
1.Апсолутно конкурс треба подржати, јер у ери ријалитија дође као светло на крају тунела.Звезда на замраченом небу.Слепачки штап у беспућу….
2. Бранко Станковић никако не би смео да буде члан жирија и да његов глас одлучује која је песма најбоља, он за то није стручан. Неко ко је завршио политичке науке и новинарство не сме да се бави поезијом. Бранко Станковић апсолутно може да помогне у промоцији конкурса, као познато лице. Неко ко има леп глас и одлочно говори песму, што је добро. По мени је скандал што сте Бранка представили као академика, што он апсолутно није. Академици су само они који су чланови САНУ-а, а не неког струковног удржења (ово шкоди озбиљном конкурсу).
3.Што се тиче Љубивоја Ршумовића,све похвале.Познавајући њега, баш ме чуди да ово није поставио као замерку.
4.Не знам какве су друге песме, али ова песма није ништа посебно. Ко се разуме у теорију књижевности зна о чему причам, јер немам времена да детаљно анализирам песму.
Препорука:
Чачак има заиста пуно великих живих писаца као што су: Владан Матијевић, Живорад Недељковић, Мића Миловановић….
Такође у Чачку живи изузетан критичар и теоретичар књижевности Данијела Ковачевић Микић.
Ту је такође и познати хроничар, културни радник и песник Зорица Лешовић Станојевић.
Ту је Луне Левајац из Удружења књижевника Србије.
Немојте заборавити из Лучана сјајног Милана Ружића.
Из Милановца Бошка Ломовића и Љиљану Браловић…
Све су то велика имена која овај конкурс могу учинити само бољим.
Опет на крају ћу да поновим да подржавам идеју и све похвале овом дечку који је то све покренуо. Иза овога треба да стане Град, Библиотека, Вуков Огранак у Чачку, Удружење књижевника Србије и сва горе наведена имена, немојте заборавити да живимо у граду Диса, Бранка В.Радичевића, Бране Петровића, Драгослава Грбића и других.
Конкурс је био скроман, песма довољна да испуни форму конкурса, али то све скупа треба да израсте у врло добро па и одлично.
Обавезују нас имена прошлости да наследници буду достојни будућности!
У потпису,
Песник без имена!!!
Poštovani,
Slažem se uglavnom sa svime što ste izneli i nadam se da će Vaš komentar doći do nekoga od nadležnih/organizatora, jer je od velike koristi, argumentovan i, što je najvažnije, dobronameran.
Osvrnuću se samo na par stavki:
2. Zapravo, gospodinu Stankoviću u je „sporno“ zvanje 2012. dodelila Akademija filmske umetnosti i nauke.
4. Kao što sam napisala u komentaru gore, uveravam Vas, ova pesma je bila daleko najbolja i najkvalitetnija od pristiglih.
Sva imena koja nabrajate su za ponos i poštovanje. Dodala bih, recimo, sjajnog prof. Vladimira Dimitrijevića, a izostavila Milana Ružića, jer smatram da postoji mnogo diplomaca književnosti iz ovog kraja koji zavređuju priliku da budu deo ovakvog poduhvata, a nisu deo određene (diskutabilne) klike.
Iskreno se nadam da će ideja pre svega opstati, jer znamo kako i koliko je, nažalost, teško izboriti se za sadržaje iz kulture.
Imperativi prilikom organizovanja prvog konkursa bili su nezavisnost i objektivnost. Otuda odsustvo vezanosti za bilo koju ustanovu.
Ukoliko koristite društvene mreže, bilo bi dobro da (možda i proširen) komentar kopirate tamo, biće vidljiviji organizatorima i, sigurna sam, uvažen.:)
Lutko, iz koje li si ti „klike“ kada na takav nacin sudis o ljudima. Milan Ruzic je pre svega sjajan pisac.
A kakav ste Vi čovek kada devojku koju ne poznajete oslovljavate „lutko“? I sa kojim pravom?
O kome ja „sudim“? Samo sam prokomentarisala da postoje neutralniji, objektivniji, a pre svega čačanski kandidati za eventualni kasniji žiri izbora za pesmu/priču o Čačku.
Na sreću ili nesreću, nisam ni u jednoj, hajde da iskoristim drugi izraz koji Vas neće zaboleti, grupi.
Svako dobro.
Klika!?
Momo Kapor jednom prilikom reče, kada su ga pitali da li je za monarhiju ili za republiku – „znam da bih u oba slučaja bio dvorski slikar”
Sjajno, hvatate se za jednu reč, tj. jedno ime.
Suštinu se verovatno niste ni potrudili da razumete.
Itekako sam razumeo suštinu. Deo te iste, kako rekoste (diskutabilne) klike su, na moju veliku radost – i dr Vladimir Dimitrijević i Milan Ružić, koji zajedničkim trudom doprinose očuvanju bogatstva naše kulturne i istorijske baštine. Oni su deo iste grupe, okupljene oko Andrićevog (čitaj: Kusturičinog) instituta.
Slazem se sa svim iznetim, posebno za Milana Ruzica. Ponekad je potrebno biti veoma odredjen. Cestitam na izboru Sretenove pesme, potrebna nam je takva poezija.
Evo samo nekoliko predloga, u pitanju su mladi, talentovani Čačani koji se bave pisanjem ili kritikom, te bi mogli da doprinesu narednim poduhvatima ovog tipa (naglašavam Čačani, jer verujem da je važno da barem polovina žirija bude iz grada i oseća njegov duh, s obzirom na temu i prirodu tražene pesme): Nenad Gugl, Milica Milosavljević, Nikola Marinković, Srbislava Todorović, Jelena Nidžović, Branimir Bađa…ne znam piše li i dalje Jevđenije Julijan Dimitrijević, sećam se da je kao osnovac bio pesničko čudo od deteta.
Inače, još bih dodala da se nikako ne slažem da je pogrešno imati novinara u književnom žiriju (neki od njih, poput Teofila Pančića, izvanredno recenziraju tvorevine pisane reči),uostalom, Branko je bio onaj „začin“ više da se podignu nivo i kredibilitet konkursa, dakle, zaista više za promociju ideje nego zbog njegovog „bavljenja poezijom“.
Toliko od mene, izvinjavam se što sam se i ovoliko raspisala – lep pozdrav svima!:)
Slažem se da je ideja dobra ali i da pesma nije ništa naročito „doklaparali“su sa njenim izborom !!!!!
Poznati hroničar, kulturni radnik i pesnik-malo je za sebe napisala,cirkus i samoisticanje, ali poznati ha,ha,ha!
„Ima jedna pećina stroga…” – Ršuma pevao ja, pa moja deca, i sad evo, hvala Bogu, i moja unučad.
Veliki Ršum, u žiriju malog konkursa. Da je tu bilo pesama vrednih pažnje, ne bi ih samo Ršum prepoznao, već i mi – laici. To je realnost. I uprkos svemu tome, upućujem pohvale za ideju koja je pobudila veliku pažnju. Siguran sam da će i ubuduće naš grad biti sredina velikih pesnika!
Postoji izreka jednog kineskog pesnika koja mnogo govori:
„Za ova dva stiha trebalo mi je tri godine rada, ali zato mi sada,
svaki put kada ih čitam, niz lice teku suze.”
Boze sacuvaj ruzne i seljacke pesme, zar ovo opisuje Cacak???Mene bi bio blam ovo da napisem pa jos i da objavim 😂😂😂
Gospođo Čačanka,
Konkurs je bio javan. Ako već niste poslali pesmu, imali ste dovoljno vremena da to učinite. Čačku je i dalje potrebna pesma, i to ne samo jedna. Zagrejte stolicu, i … vidite, nekako, da ne bude baš seljačka!
Poštovana članice žirija u njemu više ne bi trebalo da budete da ne biste više ovakve pesme proglašavali za najbolje!
U pesmi je opevana Gradina.
Samo još da je restauriramo.