Srpska književnost na Sajmu u Moskvi, prisutan i čačanski pisac
Veliki broj naslova srpskih izdavača biće predstavljen na moskovskom Sajmu knjiga, od 5. do 9. septembra.
S obzirom da je jedna od tema Sajma obeležavanje stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, pripremljen je izbor dela koji je svojevrsni omaž srpskim piscima stradalim tokom Velikog rata: Vladislavu Petkoviću Disu, Milutinu Bojiću, Petru Kočiću i Milutinu Uskokoviću. Originalan dodatak toj temi, kako najavljuju iz Ministarstva kulture, daće iskustva rata prikazana u delima Miloša Crnjanskog i Ive Andrića.
Za 2 meseca Narodni muzej posetilo 75.000 ljudi: Neki su tu da se podsete, a neki da prvi put vide
Kao poseban prilog biće predstavljena antologija srpske proze o ratu, upravo prevedena na ruski jezik, koju je sastavio Mladen Vesković.
Gosti na Sajmu knjiga u Moskvi biće savremeni srpski prozaisti, pesnici, dramski stvaraoci, esejisti i antologičari čačanski pisac Vladan Matijević, zatim Milena Marković, i Nikola Vujčić.
Zbirka pripovedaka Danila Kiša „Grobnica za Borisa Davidoviča“, takođe nedavno prevedena i objavljena na ruskom jeziku, jedno je od dela modernih klasika koji će biti izloženi u Moskvi.
Ruskoj publici biće predstavljena i dela Borislava Pekića, Vaska Pope, Miodraga Pavlovića, Ivana V. Lalića, kao i Milorada Pavića, pisca koji u ruskoj kulturi ima status klasika ne samo slovenske već i svetske književnosti i na čiju će bistu u Moskvi, tokom trajanja sajma, srpska delegacija položiti cveće.
Organizacija predstavljanja srpske književnosti poverena je, na osnovu javnog konkursa, Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“, dok je za opremanja štanda zadužena Privredna komora Srbije – Udruženje kreativna industrija.
Predstavljanje srpske književnosti, izdavaštva i kulture na globalno značajnim manifestacijama oblik je kulturne razmene koji pomaže, između ostalog, da se poveća broj prevoda srpskih autora na strane jezike, naglašeno je u saopštenju Ministarstva.
Ovo su ostala dela nastala na srpskom jeziku, koja će biti izložena na velikoj kulturnoj manifestaciji u glavnom gradu Rusije:
1. Nikola Vujičić, Svedočenja
2. Vladan Matijević: Pristaništa, Prilično mrtvi, Pisac izdaleka, Vrlo malo svetlosti, Memoari, amnezije: eseji, besede, beleške
3. Đorđo Sladoje: Silazak u samoću
4. Draginja Ramadanski, sabrana dela
5. Vule Žurić, Tajna crvenog zamka
6. Dejan Stojiljković, Vladimir Kecmanović: Kainov ožiljak, Nemanjići – komplet
7. Dejan Stojiljković: Duge noći i crne zastave, Olujni bedem, Konstantinovo raskršće
8. Vladimir Kecmanović, Top je bio vreo
9. Igor Kolarov: Dvanaesto more, Agi i Ema
10. Vladimir Matijević: R. C. Neminovno, Susret pod neobičnim okolnostima
11. Vule Žurić: Narodnjakova smrt, Republika Ćopić
12. Nikola Malović: Jedro nade, Lutajući bokelj
13. Dragan Hamović: Preko veka: iz srpske poezije XX i XXI stoleća, Tiska, Put ka uspravnoj zemlji: moderna srpska poezija i njena kulturna samosvest, Matični prostor, Meko jezgro, Pesnici u žiči, Raičković
14. Mirko Demić: Molski akordi, Ćutanja iz Gore, Trezvenjaci na pijanoj
15. Enes Halilović: Ako dugo gledaš u ponor, Čudna knjiga, Ep o vodi
16. Ljuba Vukmanović: Jesenjin – ruska duša
17. Dejan Aleksić: Pustolovine jednog zrna kafe, Na primer, Muzika traži uši, Cipela na kraju sveta
18. Milovan Vitezović: Čarape kralja Petra (srpsko-rusko izdanje)
19. Petar B. Arbutina, Nikola Vujčić: Manastiri srpske pravoslavne crkve (ruski jezik), Ruski putevi srpskog bogoslovlja, Sakralna umetnost srpskih zemalja u srednjem veku
20. Latif Adrović: Beograd – svetla grada
21. Uglješa Šajtinac: Sasvim skromni darovi, Banatorijum
22. Jovan Purić: Ikona Hrista (ruski jezik)
23. Milena Marković: Ptičje oko na tarabi, Drame
24. Vesna Kapor: Po sećanju se hoda kao po mesečini, Tri samoće ili mjesto nedovršenih stvari
25. Predrag Pejčić: Poslednji ruski car. Dinastija Romanov i Srbi
26. Miodrag Sibinović: Antologija ruske poezije I, II, III
27. Dragan Velikić: Danteov trg, Severni zid, Bonavia, Ruski prozor, Slučaj Bremen, Islednik
Можемо бити поносни на Владана!