Trobroj časopisa Gradac: Pank ili pobuna koja traje

Tokom svih ovih godina i 210 objavljenih brojeva uredništvo časopisa Gradac se maksimalno trudilo da svakom novom temom iznađe neku kopču sa aktuelnim trenutkom, a što po ko zna koji put potvrđuje i novi trobroj časopisa koji se bavi pank pokretom čiji koreni sežu u 1974. godinu. Sasvim slučajno u onu istu u kojoj je objavljen prvi broj Gradac činjenica da su tokom decenija pank i njegovo nasleđe mnogi pokušavali i pokušavaju da marginalizuju ili sahrane pre vremena podstakli su Sava Stjepovića, koji potpisuje ova trobroj časopisa, i uredništvo Gradca da fenomen pank pokreta osvetle iz najrazličitijih uglova.

Drugim rečima, sve što ste želeli da znate o panku, a niste imali koga da pitate pruža vam se prilika da spoznate u novom trobroju Gradac.

— Uludo potrošene godine trpljenja, podilaženja i obilaženja, potiskivanog gneva i ogorčenosti učinile su svoje. Balon je najzad pukao. Dirižabl je otišao do đavola… Kule laži su krenule da se ruše, počela je transmisija: neonska svetla su se naizmenično uključivala i isključivala, zastave su spaljene, nove barikade postavljene, a nezadovoljstvo i bes osvojili su prenapučene ulice. Stihija opasno duge crvene noći progutala je svetlost dana: rokenrol se prodavao, s njim se trgovalo i s njim cenkalo, ideje su bile samo potrošna roba!… Do velike pobune je moralo doći. Neće se, dakle, pogrešiti ukoliko se kaže kako je pojava panka bila jedna od najčestitijih stvari koje su se dogodile u rokenrolu… Ako se bolje zagleda u genealogiju panka, videćemo kako on nije strogo vezan, recimo, za sredinu sedamdesetih godina prošlog stoleća ili vremenski uokviren na urušenom portalu „novog talasa“, već da ga je bilo oduvek, godinama pre Seks pistolsa, u situacionizmu, dadaističkim krugovima, kod Bunjuela, nadrealista, u Remboovim stihovima, opskurnim tajnim društvima i u onim danima, svim onim prelomnim danima „kada vreme iskoči iz zgloba“. A Gradac i pank? Neko se može i iznenaditi: kakve veze oni imaju jedno s drugim? Pa, iskreno rečeno, imaju veze. Sve veze ovoga sveta! — objašnjava Savo Stjepović priređivač novog trobroja časopisa Gradac.

Tokom četiri i po decenije koliko je prošlo od momenta kada se poput cunamija pank pokret, ako se kao vreme njegovor rađanja označi periog između 1974. i 1976. godine, uz gromoglasnu buku obrušio na uspavanu društvenu scenu Amerike i Velike britanije, mnogi su se, uljuljkani u truli konformizam, svim silama trudili da ovom pokretu, baš kao i rokenrolu uopšte, održe parastos pre nego je on i zaživeo. Međutim znani i neznani upokojitelji panka nikako ne mogu da uklavire da su četiri i po decenije relativno dug period, ali da se osim scenografije u svetu malo toga promenilo, zbog čega fantom revolucije neprestano kruži planetom.

— Politička korektnost je sve nivelisala, pa danas nikoga ne šokira nečija frizura ili pocepana jakna. Danas bi Džoni Roten i njegova frizura bila sasvim normalni u šetnji Londonom. Sada i učesnici rijalitija imaju čirokane na glavi, a balavurdija iz muzičkih emisija izgleda otkačenije nego bilo koji mladi bend iz bilo koje garaže od Rejkjavika do Sidneja. Ali, nekako je sve dosadno. Kao da neki pank nikada nije bio potrebniji nego danas u eri političke korektnosti, idiotskih blogera i jutjubera koji su ultimativne zvezde. A mi ne možemo da verujemo da je prošlo toliko godina od tog pokreta dok nas svakodnevno zapljuskuje smeće iz medija koje nema niko da odnese baš kao i sedamdesetih u Londonu kada je pank rođen. Revolucija koja je počela 1976. i još uvijek traje — zaključak je Branka Rosića autora teksta Pank elegija uvrštenog u najnoviji broj časopisa za književnost, kulturu i umetnost Gradac.