U Narodnom muzeju u Čačku otvorena izložba Francuskog instituta u Srbiji
Ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni otvorio je danas u galeriji Narodnog muzeja u Čačku izložbu Francuskog instituta naziva „Naša istorija, naša sećanja“. Pre svečanog otvaranja postavke, koja svedoči o proboju Solunskog fronta i oslobađanju Srbije u Velikom ratu, ambasador Mondoloni se sastao sa gradonačelnikom Čačka Milunom Todorovićem.
„Naša istorija, naša sećanja“ je putujuća izložba i već je pre Čačka gostovala u 11 gradova u Srbiji. Govori o solidarnosti srpskih i francuskih vojnika i civila u Prvom svetskom ratu. Donosi svedočanstva građana Srbije koji su se odazvali pozivu Francuskog instituta i pristali da podele priče i uspomene čuvane u njihovim porodicama kroz generacije.
– Izložba treba da pokaže snagu veza koje su nas spojile tokom Prvog svetskog rata. Želeli smo da tu istoriju predstavimo kroz svedočanstva ljudi čiji su preci učestvovali u tim događajima pre 100 godina. Mi slavimo prošlost ali želimo da zajedno gradimo budućnost – izjavio je ambasador Mondoloni.
Sto godina posle savezničke ofanzive u kojoj je probijen Solunski front Srbi sa zahvalnošću pominju francusko učešće u oslobađanju svoje otadžbine, rečeno je na svečanosti otvaranja izložbe i ukazano na ulogu dvojice komandanata srpske vojske, vojvode Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, koji su odlikovani ordenom legije časti za doprinos u završetku rata.
– U miru koji je sa nestrpljenjem dočekan poseban značaj su imale diplome koje su sa francuskih univerziteta doneli srpski đaci o kojima je Francuska sve vreme rata brinula kao o svojoj deci. Učešće srpskog i francuskog naroda u Velikom ratu postavilo je temelj za trajno prijateljstvo naša dva naroda – navela je u obraćanju na svečanosti otvaranja izložbe direktorka Narodnog muzeja u Čačku Delfina Rajić.
U razgovoru sa gradonačelnikm Čačka Milunom Todorovićem i njegovim saaradnicima, ambasador Mondoloni je najavio posetu predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji tokom ove godine, a osim u kulturi istaknuta je želja za produbljivanjem saradnje pre svega u oblasti ekonomije u isčekivanju francuskih investitora.
– Ono što smo od njegove ekselencije dobili kao potvrdu jeste da Francuska ima intenciju da se širi i u ostale gradove regiona ne samo u centralnu Srbiju, dakle u najveći grad Beograd, već i u ostale delove naše Republike – rekao je gradonačelnik Čačka Milun Todorović.
Амбасадор Републике Француске у Србији, Фредерик Мондолони у Народном музеју у Чачку отворио је изложбу „Наша историја, наша сећања“ о солидарности српских и француских воjника и цивила у Првом светском рату.
Као и претходни француски амбасадори и Фредерик Мондолони добио је примерак Српског народног календара као и брошуру „Храбри ратници чачанског краја“ од председника Удружења потомака ратника Србије Слободана Чворовића – Чворка.
„Naša istorija, naša sećanja“ je izložba koju je realizovao Francuski institut u saradnji sa arhivima i muzejima nekoliko gradova u Srbiji. Podsetimo, nedvno su u Parizu, u sklopu obeležavanja Savindana, predstavljene dve izložbe i prikazan jedna film čiji su autori kustosi Narodng muzeja Čačku. Jedna izložba posvećena je srpskom junaku iz Prvog svetskog rata vojvodi Petru Bojoviću, autora Radivoja Bojovića, a druga manastirima Ovčarsko kablarske klisure, Delfine Rajić i dr Miloša Timotijevića.
______________________________________________________________
Francuzi nas vole isto kao i Englezi. Gde su bili u 2.svetskom ratu.
Od Francuza nije nikad bilo vajde. To su lepo pokazali’99 kad su nas nagradili bombama. Ne trebaju nam ni za sta!Ionako ih niko u Evropi ne ceni.
Iste te 1999.godine operacijom „Saveznička sila“ (Ameri su bombardovanje SRJ nazvali operacija „Plemeniti nakovanj“) ili kao smo mi to zvali „Milosrdni anđeo“ bilo je planirano da se poruše i svi mostovi u Beogradu, a da se potom prisutpi bombardovanju Srbije po principu „tepih bombe“, što će reći totalno uništenje. Francuzi nisu dozvolili! Hvala im na tome, ali nikako ne mogu da zaboravim onu blamažu i poniženje našeg naroda, prošle godine u Parizu, na obeležvanju 100. godišnjice od završetka Velikog rata. Za to nema opravdanja!Nisu pljunuli samo na nas, pljunuli su na svoj narod!
Nije mi jasno zasto se stalno potencira da su nam Francuzi prijatelji. Videli smo 99 kakvi su nam prijatelji. Vise volim Filipince od ljigavih Francuza.
Filipinci, Ekvadorci i Hondurci su nam bolji prijatelji od Francuza. A ko kaze da su francuzi zaustavili amere da nas ne zaspu tepih bombama? Nemo’ da izmisljas rodjace!!! Da su ameri htei oni bi t i uradili. Kao da se „vrancuz“ nesto pita, Vidis sta im rade italijani.
Poodavno procitah u nekim ozbiljnim novinama da za 200 god nece postojati francuz bele koze. Samo ce fotografije, slike…biti dokaz da su nekada davno francuzi bili svetle puti. Nama su zabijali bombe, a njihove zene xxxxxxxx afrikanci. Nisu oni nama ni P od prijatelja.
Super,mi smo prodana zemlja.
Prijem ovog mamlaza je strasno bitna stvar za Cacak.Ovi pojedini prisutni se u sve razumeju,ne izlaze iz medija.Nazalost,nasa gradska realnost.Misko i Ivana,novi stari duet ima nastup,ulaz besplatan.
Super,mi smo prodana zemlja.
Prijem ovog neprijatelja je strasno bitna stvar za Cacak.Ovi pojedini prisutni se u sve razumeju,ne izlaze iz medija.Nazalost,nasa gradska realnost.Misko i Ivana,novi stari duet ima nastup,ulaz besplatan.
Najveća glupost je posmatrati čitave države i narode kao „prijateljske“/“bratske“ ili „neprijateljske“.
U globalnoj politici NEMA prijatelja, braće, dušmana“, postoje samo trenutni ili dugoročni interesi jedne države prema drugoj i postoji manje, veće ili nikakvo uvažavanje kulture, tradicije, identiteta onog drugog.
Krajnje je vreme da prestanemo da patimo od tih „familijarnih“, naivnih vezivanja za prastare predstave o „majčici Rusiji“, „trulom Zapadu“, „izdajničkoj Francuskoj“, a nama kao „nebeskom narodu“ koji „svi mrze“ jer nam „zavide“.
Na svakoga se moramo ugledati po dobrome, od svakoga preuzeti ono najbolje i pustiti političare da igraju svoje igrice. To što oni zakuvaju, pa ispašta narod, nije razlog da mrzimo i nipodaštavamo sve što dolazi iz, u ovom konkretnom slučaju, Francuske. A dolazi mnogo toga lepog, dobrog i divljenja vrednog.