Ubijanje Srbije

У организацији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ 30. јуна 2015. године у сали Скупштине града Чачка представљен је документарни роман „Убијање Србије“ чије су аутори Радомир Смиљанић, истакнути писац и интелектуалац и Момир Крсмановић, књужевник.Књига је објављена 2014. године у издању београдске издавачке куће „Драслар партнер“ а посвећена је страдању Срба на просторима бивше СФРЈ у 20. веку.

Реч је о збирци текстова које осим Смиљанића и Крсмановића потписују митрополит Николај Велимировић, доктор Богдан Шеклер, доктор Милан Булајић, Александар Зиновљев, академик Драгољуб Живојиновић, патријарси Павле и Иринеј и многи други. Промоцији књиге присуствовао је Момир Крсмановић о чијем стваралаштву, истраживачком раду и доприносу проучавању историјских догађаја је говорио Владимир Димитријевић, професор чачанске Гимназије. Овом приликом приказан је и документарни филм „Спокој краја“ чији су аутори Милан Никодијевић и Зоран Дебељак а који говори о аутентичном догађају из 1942. године и страдању српског народа на Дрини од усташког покоља. Престављању књиге и докумената о страдањима Срба у Источној Босни присуствовали су бројни преживели потомци који данас живе у чачанској општини.

Момир Крсмановић рођен је у српском селу Бурсићи у општини Вишеград, Краљевина Југославија. Почетком Другог светског рата у Југославији, 3. октобра 1941. године када је имао девет година, преживео је усташки покољ у Клисури подно Сјемећа (између Сјемећа, Борика и Међеђе) над српским збеговима у Подрињу. У овом усташком покољу му је убијена мајка Јока, шестогодишњи брат Радомир и многобројна родбина. Отац Миливоје је заједно са 40 становника који су бранили село од усташа али су били потиснути и село су заузеле усташе.

У марту 1942. године се под налетом офанзиве Црне легије Јуре Францетића поново нашао у српским збеговима на Дрини у Подрињу са оцем Миливојем и преживјелим братом Милорадом. Збег је сачињавало 10.000 Срба. На молбу Милана Недића, немачке трупе су спасиле један део Срба, тако што су кренуле према Дрини и преузеле један део збега који се налазио у окружењу Црне легије. Пошто су Момир и Милорад изгубили мајку, Нијемци су дозволили да се и отац Миливоје укрца на теретни воз који их је одвео у логор Сајмиште у Земун. У логору Сајмиште их прихвата Недићев Црвени крст, те Момир основну школу завршава при Недићевој војсци у дому за српске избеглице. Након завршетка Другог светског рата завршава машинбраварски занат и вишу металску школу.

Своју прву причу „Деца око мртве мајке“ је објавио у листу „Омладина Југославије“. Момир Крсмановић је потпредседник управног одбора Академије „Иво Андрић“, члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Српске. Пензионисан је и живи у Београду.До сада је објавио следећа дела: Тече крвава Дрина (три тома),  Крваве руке ислама (три тома), Трагови мртве браће, Клетва мртве браће, Незарасле ране 1 и 2, И Бог је заплакао над Босном , Тамни живот под звезданим небом.

____________________________________________________________________