Учесници Поетског маратона оборили рекорде

Под слоганом „Маратонци трче поетски круг” одржан је једанаесточасовни Поетски маратон у оквиру јубиларног 60. Дисовог пролећа и „Чачанске родне” у петак, 28. априла. Покренута у подне, лирска штоперица је за више од сто учесника и десетоструко више публике искључена након поноћи. На пет локација у Чачку представили су се најразличитији поетски гласови у разноврсним програмским активностима.

Старт Поетског маратона био је у Дворишту чачанске Библиотеке где је жива песничка легенда Љубивоје Ршумовић, пред основцима одржао својеврстан поетски митинг. Кроз забаву ненаметљиво је деци говорио о великим животним истинама јер се „фазонама и форама најбоље штити одрастање”. Песника је укратко представила библиотекар Ана Станојевић.

Градски парк је на један дан постао „парк поезије”, а колажни програм „Дисовизија” припремили су ученици Гимназије и Техничке школе са проф. Аном Ранђић и Тањом Поповић. Оне су осмислиле и концепт изложбе „Ја имам наде за овај град”, а дизајн је урадио библиотекар Владимир Симић.

Овај сегмент обухватио је читање поезије младих Чачана: Анастасије Вујовић, Јоване Грујовић, Срђе Чворовића, Луке Дмитровића, Јане Давидовић, Николе Вујичића и Матије Јовановића. Намерни пролазници посебно су уживали у музици Алексе Радовановића (гитара) и DJ Кућна музика. Омаж Дисовој поезији пружен је и изложбеном поставком „Од ње до вечности” чији су аутори ученици Уметничке школе и Гимназије под менторством проф. Софије Војиновић.

Централни догађај овог сегмента Поетског маратона била је промоција збирке „Дечаци источног блока” Алексе Крстића, лауреата Награде „Млади Дис” за 2022. годину.

Чачанска Библиотека деценијама свесрдно подстиче и подржава младе који воле, читају и пишу поезију, а можда највећу потврду те мисије представља управо ово признање.

Алекса Крстић је говорио о својим стваралачким почецима, узорима, надахнућу и стилу, што је илустровао читањем одговарајућих стихова. У разговору са Исидором Ђоловић  дотакао се схватања слободе, доживљаја градова као простора урбаности, значаја алузија на друштвене феномене и поп културу које свесно уноси у своје песништво. Закључио је како настоји да гласом нових генерација ненаметљиво, али одлучно коментарише свет у коме живимо, не пристајући на предрасуде о незаинтересованој, пасивној омладини.

Програм „Морава је наше море” довео је завичајне ауторе на сцену Дисовог амфитеатра на Градском бедему. Своје стихове интерпретирали су: Мића Миловановић, Јован Николић Јоф, Драгутин Ђукић, Ана Ранђић, Зорица Лешовић Станојевић, Александра Мишић, Светлана Вучковић и Маја Илић Тимотијевић уз гитарску пратњу Ненада Маринковића. Овај програм је водила библиотекар Душица Брковић.

Програм који је симболично назван „Свељудски језик поезије” био је четврта тачка Поетског маратона у Галерији Градске библиотеке Чачак. У овом сегменту су се представили гости из иностранства, страни уметници и песници, као и наши ствараоци који дуги низ година пишу поезију ван матице и нашег говорног подручја. Први део је обухватио отврање изложбе „Поезија и азулежоˮ, док је други бити посвећен искључиво поезији, читању у оригиналу и у преводу.

Ако је фадо одјек португалске душе, азулежо је свакако њено огледало. Своје умеће у приказивању ове технике показао је каталонски фотограф Давид Пужадо који већ једну деценију живи у Београду.

– Овде имамо портрет Лисабона, и слично свим другим портретима кроз ове плочице видећемо лице града: кроз његову поезију, личност, осећања, искуства, израз. Поезија је лепота, поезија је душа, осећање, љубав и мржња, страх и задовољство – рекао је Пужадо.

Поставку чини 16 урамљених фотографија, као и пропратни плакати са песмама неких од најзначајних португласких аутора. Стихове на португалском је казивала Софија Марињо, проф. на Филозофском факултету у Новом Саду. Овај програм је између осталог реализован захваљујући партнерима – Амбасади Португала у Београду, Аустријском културном форуму и Делегацији ЕУ у Србији. Инострани песници Лидија Штајнбахер из Аустрије, Том Шулц из Немачке и наше горе лист, Јован Николић Јоф, српско-немачки песник који живи у Келну су говорили поезију на немачком, а Виктор Таталовић и Тања Вуковић у преводу на српски. Лидија Штајнбахер речи за своју поезију црпи са путовања, из природе, а језик сматра суштином идентитета, променљивом, али и бесконачном категоријом.

Том Шулц је већ познат српској песничкој јавности с обзиром на то да му је „Трећи Трг” објавио двојезичну књигу „Писма из Црвене пустиње”. Јован Николић Јоф је читао стихове на немачком и српском језику, а посебно задовољство му је било што је то учинио пред чачанском публиком после много година. Посетиоце су кроз програм водили библиотекари Тања Вуковић и Наташа Кривачевић Поповић, а за музичко путовање кроз различите меридијане био је задужен састав „Госпођица Змај”.

Финиш Маратона био је у кафе-клубу „Зона 9” где је одржан „поетски клабинг” у коме су наступили представници андерграунд сцене, слемери Милан Мијатовић, Никола Оравец, Ђорђе Ђорђевић, Ненад Игњатовић и Дамир Недић. Ови чланови организације „Поезин” су својим спонтаним наступом и стиховима који обилују мотивима из свакодневног живота разгалили најиздржљивију публику Поетског маратона која је на крају и заплесала уз музику DJ Марка DMC, познатог по ремиксима великих југословенских хитова.

_____________________________________________________