Užički susreti pisaca iz regiona: Dobrota i rušenje granica među ljudima

Zanimljiva predavanja i javna čitanja, pozorišna predstava, razgovori o književnosti, njenim dometima u tumačenju naše svakodnevice i druge teme kojih nema u školskoj lektiri, sažetak je 19. Književnog festivala „Na pola puta“, koji je održan krajem aprila u Užicu.

Regionalne susrete pisaca, čiji naziv ukazuje na to da je Užice na istoj razdaljini od Beograda i Sarajeva, organizovali su Užička gimnazija i Užička književna republika.

Učesnici festivala   Foto: Na pola puta

Užički gimnazijalci i njihovi vršnjaci iz Rijeke, Sarajeva i Zagreba, ali i šira publika, upoznali su se sa stvaralaštvom Darka Cvijetića (Prijedor), Igora Beleša (Rijeka), Lamije Begagić i Nenada Veličkovića iz Sarajeva, Senke Marić (Mostar), Vitomirke Trebovac (Novi Sad), Mladena Milinova, Dejana Ilića i Dragoljuba Stankovića iz Beograda.

Zanimljiva  predavanja

Pisci su, tokom redovnh časova književnosti, održali zanimljiva predavanja  o književnosti, stripu, muzici, filmovima, pozorištu, mitologiji, video-igricama…

Publika   Foto: Nenad Kovačević

Festival su pokrenuli profesorka književnosti u Užičkoj gimnaziji Ružica Marjanović i pisac i univerzitetski profesor iz Sarajeva i Nenad Veličković.

Karakteristika tih susreta je u tome što u njihovoj pripremi učestvuju gimnazijalci, pisci drže redovne časove književnosti u Užičkoj gimnaziji i uveče, u NP Užice, za širu publiku javno čitaju svoje tekstove. Razgovore sa književnicima, takođe, moderiraju gimnazijalci.

Osim izuzetne posećenosti, prepoznatljivost užičkih susreta pisca je   atmosfera koja ne nalikuje uobičajnenim književnim večerima, već je opuštena, u kojoj se demistifkuju i književnici i književnost. Gimnazijalci su ravnopravni učesnici svih programa i razgovora. U središtu festivala su upravo oni i time su privilegovani u sticanju značajnog iskustva druženja sa piscima i svojim vršnjacima iz regiona.

Bez tabua

Nemanja Matijević, učenik Užičke gimnazije, navodi da ga festival motiviše da čita knjige i zahvalan je na prilici da upozna pisce i svoje vršnjake iz regiona.

– Zajedno sa drugarima iz gimnazija iz Rijeke, Zagreba i Sarajeva bili smo u jednoj školi i slušali predavanja, upoznali se s piscima i njihovim delom –  objašnjava Nemanja.

Jezik koji razumemo

– Govorimo jezikom koji razumemo. Nazovite ga kako hoćete – bosanskim, srpskim, hrvatskim, ali mi se razumemo. Ja govorim hrvatski, a vi mi postavljate pitanja na srpskom i mi se lepo razumemo, zar ne –  kaže za Ozonpress  Drako Cvijetić.

Njegova vršnjakinja iz gimnazije u Rijeci Kaja Nenadović bila je u Užicu i prošle godine i dodaje da je dobro to što festival okuplja pisce iz celog regiona.

– Mladima iz regije se pruža prilika da ih upoznaju, ali i da se druže sa svojim vršnjacima iz regiona. Stvorili smo lepa prijateljstva i nadam se da će ona trajati – iskrena je Kaja.

Ema Selimović, studentkinja književnosti iz Sarajeva, prvi put je bila na festivalu i njime je oduševljena.

Ema Selimović   Foto: Nenad Kovačević

– U našem regionu nema mnogo prilika za okupljanja književnika na kojima bi mladi ljudi mogli da ih upoznaju. Drago mi je što mladi pokazuju tako veliko interesovanje za festival i nadam se da će se to nastaviti – kaže Ema.

– Trebalo bi da se, upravo na ovakav način, otvaraju one teme kojih nema u  književnosti i svi tabui, jer u knjženosti ne bi trebalo da bude tabua – poručuje buduća profesorka književnosti.

Značaj festivala

Književnica iz Sarajeva Lamija Begagić i ranijih godina je bila gošća užičkog festivala za koji navodi da je joj je „najvredniji i najdraži u regionu, pa i šire“. U Užicu se, dodaje, „oseća kao kod svoje kuće“.

Lamija Begagić    Foto: Nenad Kovačević

– Koncept festivala je savršen, jer je namenjen mladima. Odlično je i to što je pokrenuo trend da se i drugi festivali u regionu više otvaraju prema školama, koje su nam najvažnije, a taj model je najuspešniji u Užicu – ocenjue za Ozonress Lamija Begagić.

Veoma je važno da se, dodaje, „mladi obaveste o književnoj produkciji i temama o kojima se piše u regioni, o tome kako se živi u nekadašnjem zajedničkom prostoru i koji su njegovi problemi“.

Pisci i festivalska produkcija

Za 19 godina, festival je ugostio 143 značajna pisca, među kojima su Dubravka Ugeršić, Filip David, Zdenko Lešić, Božo Koprivica, Kolja Mićević, David Albahari, Svetislav Basara, Ante Tomić, Vladimir Pištalo, Saša Stanišić, Ivan Ivanji, Radmila Lazić, Mirjana Đurđević, Rumena Bužarovska, Vojo Šindolić, Jasminka Petrović, Maja Pelević, Sinan Gudžević, Ljubica Arsić, Vule Žurić, Sava Damjanov, Boris Dežulović, Predrag Lucić i mnogi drugi. Tokom festvala, pisci su održali 200 školskih časova i 56 javnih čitanja, a priređeno je pet predstava i isto toliko izložbi, kao i dva koncerta.

– Ne bi trebalo da ostanemo samo u okviru nastavnih planova i programa, koji su vrlo manjkavi u svim državama bivše Jugoslavije i koje treba širiti da se čitaju savremeni autori, kojih nema u lektiri, a koji pišu našim, zajedničkim jezikom – navodi za Ozonpress književnica iz Sarajeva.

Granice su u glavama

Pisac, dramaturg i režiser iz Prijedora Drako Cvijetić ocenjuje za Ozonpress da je ushićen užičkim okupljanjem književnika i učenika.

– To su tako lepi talasi dobrote. Silno sam ponosan što sam na festivalu i što je,  pre mene, na njemu bilo mnogo poznatih književnika o kojima sanjam da im dorastem, bar, do kolena. Osećam neverovatno pozitivnu atmosferu, gde god se maknem, i presećan sam što sam deo toga –  kaže pisac iz Prijedora.

Drako Cvijetić   Foto: Nenad Kovačević

Raduje ga, dodaje, „i projugoslovenski koncept festivala i to što okuplja ljude iz naše bivše zemlje“.

– Učestvujem na mnogim književnim i pozorišnim festivalima, ali ovakav festival do sada nisam video. Toliko mladih je uključeno u njegovu pripremu, što je fascinantno i važno – dodaje naš sagovornik.

Granice, kako ističe, „postoje samo u glavama i na carnskim prelazima“.

– Ako želite da granice ne postoje, njih neće biti. Ako želite da ih ima, one će postojati suvda. Vrlo je važno da ljudi koji se bave kulturom ne pate od tog problema granice. Zaboga miloga, kakva to granica postoji između nas, izuzev one koju smo sami stvorili u glavama – poručuje Drako Cvijetić.

______________________________________________________________